Када говоримо о етничким мањинама у Северној Македонији, треба напоменути да је увек велики акценат на важност процеса њихове интеграције и међусобног уважавања у мултиетничком друштву које држава тежи да изгради, посебно након потписивања Охридског оквирног споразума о миру из 2001. Године, којим је постављена правна и институционална основа права мањина. Тим споразумом српска мањина је тек уписана у Преамбулу Устава Македоније. Део српског народа који живи у овој држави је до распада бивше југословенске федерације био конститутивни елемент македонске државности.

Основни стандарди који представљају темељ адекватне заштите права Срба су недискриминација и равноправност, учешће у свим сферама јавног живота, односно афирмација инклузивних политика, укључивање у процесима доношења одлука, право на неговање културног идентитета и посебности.

Стање Срба у Северној Македонији је увек обележено политичким, друштвеним и културним променама. Правно - политички положај Срба у Северној Македонији је регулисан Уставом и легислативом који гарантују права свим мањинским групама. Промене настале потписивањем Охридског споразума теоретски имају главни циљ да промовишу миран и хармоничан развој цивилног друштва, уз поштовање етничких идентитета и интереса свих грађана.

Након више од 2 деценије, уграђивање овог Споразума у Уставу, показало је слабост македонске државе и њене политичке елите која није могла адекватно да одговори изазовима нових друштвених промена. Па тако, и поред тога што Срби као мањинска заједница уживају одређена права, њихов политички и друштвени утицај остаје ограничен. Ситуација је додатно сложена због мултиетничке структуре земље.

Попис становништва у Северној Македонији 2021. године био је први попис после 2002. године. Кључни подаци који су произашли говоре о етничкој структури земље. Попис увек служи као инструмент за политичку и економску анализу, а резултати су важни за дефинисање државних политика, посебно у области образовања, дистрибуцијом ресурса и другим аспектима који зависе од етничке, језичке и географске структуре становништва.

Када је реч о прецизности података, попис у 2021. години је био прожет политичким и друштвеним контроверзама, као и многобројним изазовима. Проблеми са верификацијом и пријављивањем становништва, као и потешкоће у одржавању пописа током пандемије изазване Корона вирусом, довели су до озбиљних аргументованих критика од стране одређених политичких и етничких група, међу којима и из српске заједнице. Иако су се многи сложили да је попис неопходан, било је и расправа око начина на који су обављени пописни процеси, као и око валидности резултата.

Кад смо код конкретних резултата, ваља поменути и укупан број Срба који износи 23.847, односно, 1.3 одсто од укупног броја становништва. Компарације ради, пописом у 2002. години, број Срба је износио 35.939, односно 1,78 одсто. И поред одлагања и различитих изазова у спровођењу, сматра се да је ово ипак био значајан попис, који је пре свега пружио важне податке на основу којих се заснивају друштвене и политичке одлуке.

Срби су традиционално присутни у неким већим градовима у Македонији, међутим попис становништва показује да је највећа концентрација (упоређена са већинским становништвом) на пример, конкретно, у општинама Чучер Сандево, Старо Нагоричане, Росоман, Куманово, Дојран и Валандово. Од укупног броја Срба у Македонији 41 одсто живи на територији Града Скопља. Српска заједница у главном граду земље је најбројнија у Општини Аеродром.

Уставне и законске измене из 2001. године омогућиле су општи институционални оквир за спровођење принципа правичне заступљености мањинских заједница. Системски и материјални закони уређују употребу службених језика у општинама, финансирање јединица локалне самоуправе, јер су децентрализација и развој локалне самоуправе један од основних принципа Охридског споразума. Поред тога, Закон о полицији, као и закони о државним, јавним и административним службеницима, прописују начело да у процесу запошљавања, сви грађани припадници мањинских заједница треба да буду адекватно и правично заступљени.

Према официјалним подацима Министарства за јавну управу из 2023. године, у јавном сектору у Северној Македонији, активно постоји 1.371 институција. Анализа етничке структуре података о запосленима у јавном сектору приказује да од 110.169 запослених у јавном сектору, 1.446 су декларисани као Срби.

Највеће присуство Срба у јавној управи бележи се у канцеларији Омбуцмана, као и у Судском савету (5 – 6 одсто), док постоје инстицуије у којима нема запослених Срба (Канцеларија Председнице Републике, самостални стручни органи, Савет јавног тужилаштва, одређена министарства, као и Уставни Суд). Чак 8 од упкупно 10 регулаторних тела у држави нема ниједног запосленог Србина. Стање заступљености Срба у самосталним државним органима је значајније у Државној комисији за жалбе по јавним набавкама (8,3 одсто), док у је Министарству културе регистровано око 5 одсто Срба.

Етничката структура 29 органа која су у састав министарства, истиче да је Срба највише у Државном инспекторату за шумарство и лов (8,3 одсто). Етничка структура самосталних органа државне управе разликује се од институције до институције. Такав пример је Агенција за остваривање права мањина, основана 2008. године, где први и тренутни директор су припадници српске заједнице, а Агенција запошљава око 23% Срба.

Стање запослености припадника српске заједнице у општинским администрацијама је очекивано с високим процентом у Чучер Сандеву (29 одсто), Старом Нагоричану (35 одсто) и Куманову (10 одсто).

Ако је просечна узраст заполених у јавном сектору 45 година за жене и 47 година за мушкарце, припадници српске заједнице који су запослени у јавном сектору имају највећи просек у односу на узраст, односно, 49 година.

Према образовној структури, Срби у Македонији, који су запослени у јавном сектору, а којих је укупно 1.446 као што је наведено, 45 одсто је са високим образовањем, 40 одсто са средњом стручном спремом, док су 2 одсто доктори наука, а 4 одсто магистри.

Језик представља најилустративнији пример одређивања релације већина – мањина. Европска повеља о регионалним и мањинским језицима представља референтни европски правни оквир за заштиту и унапређење језика које користе припадници традиционалних мањина. И поред тога што је оваа Повеља потписана у 1996. године, Северна Македонија је још увек није ратфиковала.

Према попису становништва из 2021. године, 11.252 особе су изјавиле да је српски језик њихов матерњи језик. У поређењу са подацима пописа из 2002. године, то је пад за 50 одсто (тада се 23.847 грађана изјаснило да је њихов матерњи језик српски).

Медији су извор ефективног учешћа припадника националних мањина у јавним сферама. Неопходно је да јавност буде адекватно информисана о питањима од значаја за припаднике националних мањина. У складу са Законом о унапређењу и заштити права припадника заједница које чине мање од 20% становништва у Северној Македонији, Срби имају право на информисање на свом језику, путем електронских и штампаних медија.

Јавни сервис - Македонска Радио Телевизија на свом четвртом каналу обезбеђује редовни медијски простор за све заједнице, укључујући и српску. Међутим, улога медија у извештавању о међуетничким питањима је један од главних фактора који доприносе тензијама између етничких група. Неадекватан политички утицај и пристрасна медијска покривеност заснована на „етничким интересима“, спречавају медије да увек приказују вредности осетљивости и етике у извештавању о међуетничким питањима. Забележљива је прекомерна политизација мањинских питања путем медија и поред тога што медији могу да одиграју кључну улогу у процесу интеграције, не само преношењем информација, већ и промовисањем толеранције.

Изворна медијска понуда на српском језику на простору Северне Македоније поред поменутог јавног информативног сервиса Македонске Радио Телевизије, у чијим оквирима је формално покривен програм редакције Видик и радијске емисије, веома ажуран је и садржајно богат портал Српског културно - информативног центра Спона, www.Srbi.org.mk  У оквиру Центра, издаје се и једино гласило на српском језику, Слово. Осим тога, као део понуде невладиног сектора, можемо поменути и видео портал Србтел.

Што се тиче службених коришћења језика мањина на локалном нивоу, односно у општинама, у Македонији још увек нема примера општине која је организовала регистар грађана, на основу којег може да зна колико њих користи језик који није македонски. Најчешће се предпоставља, да грађанин користи језик заједнице којој припада, али то истовремено не мора да значи да и сваки припадник те одређене етничке заједнице практикује тај језик заједнице.

Као репрезентативан пример, не само мултиетничности, већ и вишејезичности у јавној употреби, може се истаћи општина Куманово, где су, поред македонског и албанског језика, у службеној употреби српски и ромски језик.

Припадници мањинских заједница заступљени испод 20 одсто становништва у Македонији могу да формирају удружења грађана и фондације ради остваривања својих културних, образовних, уметничких и научних циљева. То је поново у складу са Законом о унапређењу и заштити права припадника заједница које чине мање од 20 одсто становништва у Северној Македонији. Како су Срби организовани у том погледу?

Теоретски, односно према подацима у Централном регистру, уписано је око 25 грађанских организација који имају српски предзнак, а које мање или више делују на терену и боре се за своју препознатљивост пре свега у матици. Врло мало је организација које су финансијски подржане од локалних власти или пак међународне заједнице за своје пројектне идеје. Такође не постоји права кровна организација која има капацитета да препозна неопходност да окупи све српске организације у Македонији и при том да макар ублажи хронично изражене и политички продубљене поделе и квалифијације, да наступи заједнички и да се истински, подједнако и уједињено заложи за остваривање уставних и законских права.

Варљиво и непоуздано политичко представљање, између осталог учешћем и у власти, званично се испољава деловањем 3 странке. Једна од њих, Демократска партија Срба, тренутно је у коалиционом владајућем блоку као партнер ВМРО - ДПМНЕ, из чијих редова је заменик премијера и министар за односе са мањинским заједницама, као и један посланик и једнодомном парламенту Македоније.

Међутим, свест јавности о могућностима остваривања права мањинских заједница није довољно развијена. Такође је недовољна и информираност о могућностима правне заштите у случају дискриминације. Због тога је неопходно знатно ангажованије деловање и на овом пољу, посебно на јасном и транспарентном третирању проблематике Срба у Македонији, тумачењу закона и њихове примене. Неоходне су и квалитетне инцијативе, као и успостављање редовне, издржане и чврсте везе грађанског друштва и инситуције.

Битан аспекат несумњиво представља и јачање капацитета грађанских организација српске заједнице у Македонији. Потребни су механизми за дијалог са централним и локалним властима, сарадња, комуникација, међусобна размена искустава, који су круцијални у процесу примене начела правичне заступљености.

Говор Братиславе Танасковић у уводној сесији Округлог стола Живот Срба у Северној Македеонији историјат, изазови и перспективе у Српској академији наука и уметности