После тринаест година, ових дана су поново отворена врата хотела Бристол. Радници се могу видети око зграде, некада једног од најпознатијих и најпознатијих хотела у Скопљу, који се налази у улици Македонија. Овај хотел ће поново оживети, јер се, како су радници објаснили, реконструише и поново ће имати исту намену. Иако смо више пута контактирали „Македонија Турист“, нису нам дали никакве информације о томе каква се реконструкција спроводи и да ли ће остати првобитни изглед хотела. У годишњем извештају о пословању „Македонија Турист“ АД Скопље прошле године, објављеном преко Македонске берзе, наводи се да се тренутно припремају пројекти за његову комплетну реновацију. Ретко који од реномираних скопских хотела опстао је толико дуго. „Бристол“ је жива историја града. 

Хотел „Бристол“ је затворен 9. новембра 2012. године и сећају га се само старији Скопљани, који памте његову велику терасу. Изграђен је 1920. године, а званично је пуштен у рад 24. априла 1924. године. Његови инвеститори и први власници били су браћа Ташко и Ристо Караџа, који су се бавили велетрговином. 

Ови познати скопски трговци, након оснивања компаније „Караџа Андровић и Ко“, наручили су изградњу хотела. Од његовог отварања, стално су га издавали у закуп. Користили су га за себе и своје душе само када је била њихова породична слава, Свети Никола. Тада су окупљали своје пословне партнере и пријатеље на прослави, у луксузним салама хотела. У близини су били Железничка станица, хотел „Русија“ и Кранг палата. Позициониран у непосредној близини Железничке станице, био је право место за боравак и забаву. Први Ротари клуб је такође радио тамо 1931. године. Одликовао се најбољим дизајном за своје време, пружајући удобност и функционалност. Имао је просторе за одржавање свечаности, догађаја и окупљања великог броја посетилаца. Тридесет пет соба било је опремљено са једним или два кревета, са топлом и хладном водом и телефонским прикључком, што је била реткост за објекат у то време. 

Поред смештаја, био је атрактиван и широј јавности због кулинарских специјалитета припремљених у хотелској кухињи. Храна се могла наручити и за кућну доставу, а достављана је на кућну адресу коњем. Објекат је пројектовао познати архитекта Артемушкин, који је Скопље наручио својим архитектонским делима. Хотел има четири спрата. Прича се да су Јевреји у њему имали своју масонску ложу. Богата историја хотела Бристол повезана је и са старим скопским боемима и музиком. Госте хотела забављао је оркестар чувеног Васила Хаџиманова. Све ово, наравно, не би могло да се деси без професионалних играча. О томе се бринула и чувена скопска плесна компанија „Ароести“, која је у то време била најпознатија у Скопљу. Уметници и богати трговци били су редовни гости у Бристолу. У периоду пре и после рата, међу њима су били Прличко, Тодорче, Прешо, Димче Трајковски и чика Мита. После рата, најчешћи гост био је боем Панче Уневски, који је имао свој стални сто у ресторану. Хроничари су већ забележили да је песник Раде Драинац у Бристолу писао своје најлепше песме на парчету папира за бурек. 

Урбана легенда каже да је орах на отвореној тераси симбол љубави између списатељице и путописне списатељице Сесилије Изабел Ендруз, под псеудонимом Ребека Вест, и српског интелектуалца Станислава Винавера, који ју је пратио, као што је прича испричана током тридесетих година 20. века у роману „Црно јагње, дивљи Балкан“ Петра Бакевског. Током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, репутација хотела Бристол кренула је другачије, постајући место окупљања сексуалних радница и место које су посећивали разни посетиоци. Тек касније седамдесетих година прошлог века у згради је отворена дискотека Таверна, која је постала једно од главних места за ноћни живот у Скопљу током једне генерације. Међу последњим значајним догађајима који су се догодили у непосредној близини овог хотела јесте атентат на првог и бившег председника Кира Глигорова, 3. октобра 1995. године.