Текст „Дистописка утопија – Бегство од холограма“ носи потпис једног од водећих имена књижевне критике у Србији, књижевнице, уреднице и књижевне критичарке Анђелке Цвијић.
„Има – пише она у поднаслову свог текста – у Османлијевом роману много носталгије, па има и реминисценција на јужни простор, разбијен и расцепљен на конзархије, од којих свака живи своју трагедију, верујући да је у центар златног доба. Док се не појави нови Херакле који ће моћи да почисти сав отпад из ових консархијских штала. Али – додаје аутор – то је већ нова утопија“.
Роман „Брод. Конзархија“ у Македонији објавила је наша издавачка кућа „Магор“ пре седам година. У Македонији су се појавили прикази истакнутих имена: текст Владимира Јанковског и врхунска експликација акад. Ферида Мухића, стручњака за жанрове научне фантастике и негативне утопије, током своје беседе на промоцији тада новог романа у МКЦ-у.
Прошле године је овај оригинални Османлијев дистопијски роман – уз подршку Комисије за подршку македонској књизи у иностранству и нашег Министарства културе – у преводу др Саше Огненовског, издавача, писца и преводиоца, објављен у издању водећег српског издавача, Зрењанинско- новосадске куће "Агора"; а то издање постало је предмет критика у медијима суседне државе и ширег сродног језичког подручја, између осталог и интервјуом са македонским аутором у угледном црногорском „Вјеснику“ из Подгорице.
Штавише, управо за ово издање Османли је недавно постао један од два међународна лауреата високе кинеске уметничке награде управо у домену жанра романа. Роман „Брод. Конзархија“ део је нових осам наслова, македонских кандидата за преводе у оквиру пројекта „100 словенских романа“ са седиштем у Словенији.
„Све се дешава у новонасталим, ’уговореним просторима’, конзорцијумима, израслим из економских конзорцијума који су потопили некадашње парламентарне државе – пише српска критичарка у осврту на роман македонског аутора – Тим конзорцијумима влада берза, новац, најужи круг богатих људи и пактови Цркве и власти којима управља моћ капитала. Из перспективе садашњости, Брод. Конзорхија Османлија отвара питање да ли ће у будућности бити значајно промењен, осим нове географске слике света ригорозним директивама за промоцију нове естетике и за коначно убијање етике као сувишне (само)света..."
Аутор указује и на изванредну структуру урбаних простора и оригиналне ликове, од главног јунака, холографског дизајнера који ради на вишедимензионалном стрипу „Куће Авгеја”, његовог школског друга који се „издигао на врх кроз махинација, пљачки и бескрупулозности, постајући главни владар новог типа државе, организоване по свим правилима бестидне и надмене аутократске власти...“.
Све ликове потписује ауторка Анђелка Цвијић, и мушке и женске, што заправо постаје небитно у овој дистопији, такозвани „свезнајући приповедач” у роману их држи на окупу, поигравајући се њима на надмоћан начин.
„Све ново у дистопији Османлија само је оплемењивање истих данашњих идеја о укидању слобода и стварању раскола међу људима. Па, притом се читалац пита, каква је то дистопија, зар није само ново име за наше време!?“ – пише београдска критичарка у завршним деловима свог текста – „И одједном схвати да се аутор овог бриљантног романа бескрајно забављао пишући га, луцидно осмишљавајући конзархијски говор, у чијим паузама и даље оставља мало места за незадовољство, и за све оно добро и лепо што је човеку познато и да је најрепресивније режим не може укинути.