До 3. јуна поклоници театра у Српској Атини моћи ће да виде седам представа у такмичарској селекцији и три у међународном програму „Кругови” уз садржајне пратеће програме. Селекцију је потписала Ана Тасић, позоришна критичарка „Политике”. Горан Шушљик, глумац Југословенског драмског позоришта двоструки је добитник Стеријине награде: 1995. године награђен је за улогу Скапина у представи „Лукреција илити Ждеро” Позоришта на Теразијама, односно 2005. године за тумачење Раше у представи „Хадерсфилд” ЈДП-а.
Част да вечерас отвори такмичарску селекцију припала је представи „Било једном у Новом Саду”, текст и режију потписао је Андраш Урбан, а изводи је Новосадско позориште/ Újvidéki Színház која ће сусрет са публиком имати такође на сцени „Јован Ђорђевић”. Уз, како наводе организатори, „употребу димних и јаких звучних ефеката, сувог леда и стробоскопа”. Представа траје два сата.
Актуелно 69. Стеријино позорје које ће пратити слоган „(Пост)апокалиптичне светлости позорница” поред осталог доноси три праизведбе оригиналне савремене српске драме. Такмичарску селекцију чине представе: „Мали ратови и кабине Заре”, ауторке Вида Давидовић, у режији Ивице Буљана, насталој у копродукцији Народног позоришта Републике Српске и Стеријиног позорја, затим „Кишни дан у Гурличу” према тексту Милана Рамшака Марковића, у режији Себастијана Хорвата, рађеној у копродукцији Прешерновог гледалишча Крањ и Местног гледалишча Птуј. Ту је и „Режим исцељења” Тање Шљивар, редитеља Бојана Ђорђева, Хрватског народног казалиште Вараждин, затим дело „Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878” према комаду Албине Подградске у режији Анђелка Николић, у копродукцији Народног позоришта Суботице/ Narodno kazalište /Népszínház; Дечјег позоришта Суботице и Сеоског културног центра Марковац. Затим „Брод за лутке” Милена Марковић, у режији Кокана Младеновића и у извођењу ансамбла Народног позоришта из Битоља, као и „Очеви и оци”, према роману Слободана Селенића, драматизације Кате Ђармати, режији Вељка Мићуновића, ансамбла Драме Народног позоришта у Београду.
Између два издања Позорја, селекторка Ана Тасић уживо је погледала око седамдесет представа, тачније шездесет за такмичарски програм и десетак за међународне „Кругове” у оквиру којих ћемо гледати дела: „Моји тужни монструми” Мате Матишића, у режији Вита Тауфера, загребачког позоришта Гавела, „Црвена вода” према роману Јурице Павличића у режији Ивице Буљана у извођењу Народног позоришта из Сплита, и „Љубичасто” ауторски пројекат Селме Спахић, Камерног театра 55 из Сарајева.
– Продукција српских позоришта у последњих годину дана није нажалост била на највишем нивоу, генерално говорећи, што се види и по селекцији. Стеријино позорје је наш најзначајнији и најреферентнији позоришни фестивал, простор за прву театарску лигу, уметнички крем. Сматрам да његов програм треба да одржава висок, највиши ниво, колико је то могуће наравно, јер програм не може бити бољи од продукције, он је њен одраз, у одређеној мери субјективан одраз, али и даље одраз. Као селекторка веома сам срећна што је било заиста вредних представа ван Србије које су у битној мери ојачале квалитет предстојећег Позорја – примећује Ана Тасић и додаје:
– Да их није било, искрено бих била у великом проблему. Заиста ми је жао што нема више представа из Србије, али, понављам, најважније је било постићи највиши могући уметнички квалитет програма фестивала. И у вези с тим, мислим да је јако битно чврсто се држати јасних професионалних критеријума, не падати под утицај личних и групних, неуметничких интереса, што се нажалост у нашој средини често дешава, а то је скоро сигуран пут срозавања истинских квалитета.
Управа Стеријиног позорја представила је и стручни жири који ће одлучивати о престижним Стеријиним наградама. То су глумци Дејан Средојевић (председник) и Марта Береш, композиторка Ирена Поповић Драгојевић, као и културни посленици Душан Љуштина и Јанко Љумовић.
