Пети конкурс за регионалну музичку награду Милан Младеновић броји највише пријава до сада, али и највише песама које испуњавају услове конкурса.
Жири је на тешком задатку. Треба одабрати 12 финалиста од 326 песама - јавља Задужбина која носи име легендарног фронтмена култног београдског састава Екатарина Велика.
Према најновијим информацијама, од пристиглих 326 песама, највише је из Србије - 177. Из Хрватске су пристигле 47, из Босне и Херцеговине 40, па следе Словенија са 25, Македонија са 22 и Црна Гора са 9 песама које су ушле у селекцију.
Три песме су из Србија-Босна и Херцеговина, а по једна Србија-Македонија, Србија-Хрватска и Србија-Хрватска-Словенија.
Радује чињеница да је после прошлогодишњег тријумфа македонске певачице Дине Јашари драстично порастао број апликација из Македоније - чак 22.
“Лично доста пажње поклањам тексту и теми која је изабрана и начину на који је тај текст подржан музиком: што аранжмански, што драматуршки, што продукцијски, што жанровски“, казала је музичарка из Србије Ана Ђурић Констракта, једна од чланица стручног жирија пре почетка конкурса.
Сваке године жири је регионалан. Ове, пете године, осим Констракте, чланови су ауторка и уредница емисије “Бунт” Бранка Главоњић (Србија), музичар Борис Леинер (Хрватска), музичар Зоран Предин (Словенија) и писац и музичар Марко Шелић Марчело (Србија).
Милан Младеновић свакако је једна од најзначајнијих фигура овдашњег рокенрола, јер је са успехом пренео књижевни модел романтичарског песника, забринутог над судбином света, усадивши га дубоко у овдашњу рок иконографију. Група Екатарина Велика тако је судбински постала део опште уметничке боемије 20. века, тог веровања у проклетство уметника, која је на свој начин побила довољно сликара и песника пре њих, чак и у нашим крајевима. И то је цела истина о њима, мимо музике… са друге стране, само музика остаје, јер све то не би функционисало да Милан није тако опасно певао и добро свирао гитару; да Маги није била тако смела за клавијатурама и добар аранжер из сенке; да Бојан није свирао те мелодије на басу; да нису увек имали сјајне бубњаре.
Из данашње перспективе, јасно је – у свем том перфектном свирању целог бенда, у Милановој непрепричљивој страствености у певању, крила се озбиљна намера: Екатарина Велика је била сан о другачијој маинстреам култури у Југославији, пре свега цивилизованијој. Њихова музика је сведочанство да она јесте била могућа…
Дизајн: Никола Пузигаћа
Предложак за дизајн је Миланова фотографија аутора Зоран Трбовић
