22. август 2016.

Са најмање 70 објеката само из централног скопског подручја подложни барокном пресвлачењу, у овом тренутку Република Македонија је јединствени феномен каквог нема ни у једној земљи и ни једном главном граду у Европи од пада Берлинског зида у 1989. до данас.

Каква је то опседнутост фасадирањем која треба да крије шокантну прљаву реалност недостатка елементарне хигијене и градске културе, сигнализована и поплавама од 6. августа? Док наша земља није уредила најосновну канализациону инфраструктуру за безбедност грађана, сведоци смо да у последње две недеље режим преживљава једноставним бегом назад у лудилу, у дисконтинуитету реалности.

Након поплава од 6. августа не ради се о страху да је пројекат Скопље 2014. веома корумпиран, већ и да је потенцијална опасност за животе стотине и хиљаде грађана Скопља. И док пројекат има све елементе трипартитног Веберског модела на коме почива капитализам (1. Одаје дух предузетничког пројекта, одаје идеју “организованости” и 3. игра на карту “мноштво пројеката”, као да се ради о независним идејама, које у реалности паразитирају иза туристичке “визије” лидера), истовремено у гурању по свакој цени пројекта Скопље 2014, не говоримо само о опсесивној потреби чишћења старог санитарног вишка идеологије, већ говоримо о једноставном преживљавању! То је и одговор на питање: а чему Панорамски точак? По опису, на точку могу да се возе 300 људи у 30 гондола на 73 метара изнад обале реке Вардар. Зар је то од примарног значаја за грађане? Чему Рајски врт? По пројекту, у њему ће бити скулптуре, фонтане, језера, мостови, педалине, коњи, јелени, зечеви, биће пауна, фазана, могућност јахања коња и изнајмљивање острова.

И овде говоримо о чињеници да на само седам и по километара од “оазе” коју је лидер осмислио у својим туристичким фантазмогоријама, наши суграђани из Стајковца, треба да гацају у блату и фекалијама својих уништених домова са 500 еура компензације од државе због недостатка одговарајуће инфраструктуре. Неки од њих до краја својих живота неће заборавити да су изгубили своје најмилије у обичној поројној киши. О каквом темељном распаду етике онда говоримо овде? Како неко да јаше коња док неко други на седам километара тугује? O каквом претварању људског материјала у дијаболичном говоримо? И ко од нас тражи да се претворимо у ова мизерна људска бића? Одговор је да то тражи лидер идеје о новој “комунистичкој” Македонији, новија од некадашње комунистичке Македоније, лидер нових Игара глади и идеје о апартхејду (укључени наспрам искључених), као база владања са свима нама.

ЈЕДНОМ КАО ИСТОРИЈА, ДРУГИ ПУТ КАО ФАРСА

Антрополози кажу да сваки регион има свог зналца, који говори где се зида кућа, мост, тврђава. А где не! Скопље 2014 је изграђено наспрам тих знања.

Након скопског земљотреса 1963. године, водећи светски архитекти и урбанисти тог времена су направили детаљни урбанистички план Скопља. План је усвојен 1965.

Мастер плана града Скопља био је састављен од смао пет основних принципа: 1) Скопље је дисперзиран град, 2) Река Вардар спаја град, 3) Тврђава Кале је највиша тачка града, 4) Скопска чаршија спаја град, 5) На левој обали реке Вардар не граде се високе грађевине.

Обратите пажњу да од пет тачака, само последња је базирана на принципу искључивања (шта не треба радити), тако високо је била процењена опасност подземних вода да је била укључена у најбазичније основе за развој Скопља. И обратите пажњу да мастермајнд иза Скопља 2014 не само да не познаје ове принципе, већ и поред хиљада указивања од стране експерта, већ пет година се покушава да се створи нови град упркос истих принципа. Такође обратите пажњу на леву обалу реке Вардар где је сконцентрисани већи део изграђених објеката из пројекта Скопље 2014. Погледајте старе цртеже и слике Скопља, лева обале реке је празна или са ниским грађевинама – једна од претпоставки је да неће издржати тест времена. У 2016., да је Груевски унајмио јапанске архитекте могао је да наручи и пет стоспратница на самој левој обали реке Вардар и да се љуљају ако треба, али зато треба некорумпиран новац, некорумпирана идеологија, одвајање од локалних олигарха, замрзавање земље, професионалци итд. Све оно што Скопље 2014 није!

У овом тренутку, ипак, све извесније је да ће Скопље 2014, због зуба времена, све више да пропада у годинама које надолазе, а објекти са леве обале Вардара неће издржати изазов времена. Скопље лежи на подземним водама.
Зато акутно питање је зар неће Панорамски точак да угрози још више корито реке Вардар? Ако је заиста у подрумским просторијама Археолошког музеја пробила вода, мада је вест негирана, зар није време за независну експертизу о стању зграда тог дела реке Вардар? А ако тражимо политичку и безбедносну зрелост, следеће питање је: да ли ипак мора да се гради Панорамски точак заједно са још једним (петим по реду) мостом на реци Вардар, између Каменог моста и моста ''Гоце Делчев''? Кад ће ово лудило да се оконча? Кад ће неко рећи да је доста? И да ли заиста историја мора да се понавља? И да ли уколико се понавља, онда ће то бити по формули: једном као историја, други пут као фарса?

Јасна Котеска

(део колумне - Дојче Веле)