Преименовање дубровачког аеродрома изазвало је нову свађу између Хрвата и Срба, овог пута око лозе једног од најславнијих синова старог лучког града.

После преименовања овог месеца, летови за Дубровник сада слећу на аеродром "Руђер Бошковић" назван у част чувеног астронома, математичара и теолога из 18. века.

Италијанима познат и као Руђеро Ђузепе Бошковић, или по енглеској транспозицији његовог имена, Роџер Џозеф Бошковић, изнео је један закон који управља природним силама, претечу атомске теорије, и доказао је и одсуство атмосфере на Месецу.

Дубровник је био познат као Рагуза када је Бошковић рођен у самоуправној републици 1711. Његова мајка је била Италијанка и он је са 14 година отишао у Рим да настави школовање, а потом и каријеру.

Али идентитет и порекло његовог оца је оно што је сада у питању, у низу који још једном доказује да је приписивање места људима трновит посао на Балкану где идентитет може бити и флуидан и веома емотиван. Верски избори и припадности направљени пре неколико векова од тада су прерасли у етнички идентитет: католици у Хрвате, православци у Србе, а босански муслимани у Бошњаке, пише британски „Гардијан”.

Никола Бошковић је био дубровачки трговац из села Орахов До, у планинама које се надвијају над Дубровником. То село сада лежи у половини БиХ коју воде Срби, познатој као Република Српска.

Лидери тог ентитета желе да изграде свој аеродром у Требињу, недалеко од Орахова Дола, и желе да га назову по Руђеру Бошковићу. Њихов аргумент је да су Никола Бошковић и његов клан били Срби пре него што су се покатоличили.

Српски научници тврде да је Николино преобраћење било чисто трансакцијско и да је учињено како би се оженио у католичкој породици у Рагузи или да би наставио своју каријеру, те да стога није променио суштински српски идентитет породице.

Бивши председник Србије Борис Тадић описао је Бошковића као „Србина католика“.

Данило Ковач, историчар са Универзитета Сапијенца у Риму, рекао је: „Када се разматра питање Бошковићевог етничког порекла, кључно је признати да је концепт националних идентитета имао различита значења за време његових предака.

Позивајући се на радове српских и црногорских научника који тврде да је породица у суштини српска, он је додао: „Историјски записи несумњиво потврђују да је Никола посећивао и описивао српске православне цркве и манастире на Косову.

Иван Маслаћ, комерцијални директор дубровачког аеродрома, одбацио је такве тврдње. „Именовање аеродрома је наша ствар и ми, наравно, нећемо никога питати о томе. Наравно да Руђер Бошковић није Србин”, рекао је он преноси лист Слободна Босна .

Домагој Видовић, лингвиста Института за хрватски језик и језикословље, који је проучавао Орахов До, рекао је:„Стриц Руђера Бошковића био је католички свештеник дон Илија Бошковић. До почетка 20. века у Орахову Долу нису живели православни хришћани. Католичко порекло Бошковића сеже више од 400 година уназад. О томе постоје докази у епархијским извештајима, регистрима и пописима.”

Борба око прослављених прошлих становника није ништа ново. Србија је 2006. године београдском аеродрому дала име по Николи Тесли, легендарном проналазачу и деди електротехнике. Тесла је био етнички Србин рођен у селу Смиљану, које је тада, средином 19. века, било на војној граници Аустроугарске, а садашње Хрватске.

Иако једва да је крочио у данашњу Србију, Београд Теслу сматра својим. Његов пепео налази се у београдском музеју, а Српска православна црква води кампању да га премести у цркву упркос његовом одвојеном погледу на религију. Србија је горко негодовала када је Хрватска ставила лик проналазача на своје кованице од 50, 20 и 10 центи када је ушла у еврозону почетком године.

У Народној банци Србије рекли су агенцији Франс прес да Загреб тиме „узурпира културну и научну баштину српског народа“.

Тесла, који је постао амерички држављанин, вероватно би био згрожен тим препиркама. „Подједнако сам поносан на своје српско порекло и на своју хрватску домовину. Живели сви Југословени“, рекао је једном приликом.

У БиХ питање Требиња има другу димензију, настојање босанских Срба и њиховог лидера Милорада Додика да ојачају аутономију Републике Српске. Пројекат су до сада блокирали хрватски и бошњачки чланови заједничког Председништва БиХ.

Најбољи песник 18. века

Руђер Бошковић сврстан је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена, а био је филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, оптичар, дипломатa и професор.

Био је најбољи песник на латинском језику у 18. веку, врсни полиглота и преводилац. Научна дела писао је у стиховима, а себе је описивао као астронома и песника.

Овај ванвременски човек био је оснивач Миланског универзитета и Оптичког института француске морнарице, члан свих највећих академија тог времена, међу којима су Лондонска, Париска, Римска.

Умро је у вили Боси у Милану, притиснут умором и душевном слабошћу али и последицама дуготрајне грознице коју је добио на обали Мале Азије када је кренуо у Цариград.

Сахрањен је на гробљу у Милану 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.