28. децембар 2010.

У периоду између два светска рата у Скопљу је било неколико познатих цркава. На левој обали Вардара биле су три старе православне цркве и једна новоизграђена на десној страни. Црква Св. Богородица била је највећа и најимпозантнија црква у граду. Смештена у највећој скопској Пајко мали. Према писању Миленка Филиповића, црква је изграђена 1835, а подизање је започео зограф Дамјан 1809. године.

Архитектура цркве била jе налик сличним најстаријим базиличним црквама грађених у Солуну, Цариграду и приморским регионима. Први ктитор цркве био је Хаџи Трајко. Као донатори помињу се познати скопски трговци: Јован Шишко који је даровао кућу и свој плац за изградњу храма, Трпе Патишкалија поклонио своја два дућана, Петре Зелениковски даривао дућан и механу.

Црква је грађена од тесаног камена. Са спољашне стране била је скромног изгледа у виду класичног базиличног типа са три брода, а на западном делу проширена и са тремом. Унутрашњност цркве била је веома складна са богатим иконостасом од мермера и ораховог дрвета са дуборезом Светих Двери и богатим архијерејским престолом. Материјалним средствима цркве Св. Богородица биле су изграђене и две цркве „кћерке”- Црква  Св. Ђорђе и Цар Константин и царица Јелена.

У саборној цркви Света Богородица редовно се обављало богослужење. Припадни реони цркве Св. Богородица били су први део Нове, Маџир, Карадаг и Пајко мале. За време Другог светског рата цркву су спалили и опљачкали бугарски окупатори. Од унутрашњег богатства није остало ништа. До саме саборне цркве Св. Богородица налазила се запуштена црква Св. Мина, изграђена 1902. године.

На предлог митрополита скопског Јосифа и директора банке „Вардар” Милана Јовановића Стојмировића 1935. црква је обновљена и претворена у црквени музеј Скопске епархије. Порушена је у катастрофалном скопском земљотресу 1963. године.

У близини Каменог моста, на левој обали Вардара, у Јеврејској мали налазила се стара црква Св. Димитрија. Записано је да је 1690. била напуштена, а од 1866. до 1894. обновљена и проширена. Изграђена је у форми брода. За време поправки уништен је стари живопис. Према писаним подацима, зна се да је црква постојала још у средњем веку. У неким периодима била је катедрала, а помиње се да је у њој била смештена и Скопска митрополија, као и Митрополија Пећке патријаршије. У дворишту ове цркве све до 1878. било је и гробље. Црква је покривала Дебар малу, Железничку колонију, Тафталиџе и градски реон.

Црква Св. Спас налазила се на доњем крају скопског базара. У ранијем периоду, у реону тврђаве представљала је најстарију цркву у Скопљу. Касније је претворена у џамију. У пожару је била оштећена 1688, односно 1780, а садашња зграда је подигнута у 17. или у 18. веку. Црква је прилично мала, укопана у земљу, са прекрасним иконостасом од ораховог дрвета. На иконостасу су изрезбарене сцене из Новог и Старог завета, као и аутопортрети резбара. У Цркви је редовно одржавано богослужење, а данас је претворена у споменик културе.

Црква Цар Константин и царица Јелена налазила се на делу званом Влашко сокаче. Средствима дародавалаца црква је изграђена и освећена 1927. године. То је био први храм на десној обали Вардара у централном делу града. Црква је срушена у земљотресу 1963. године.

Црква Св. Ђорђе у насељу Чаир, подигнута је средствима храма Св. Богородице и дародаваца - освећена 1927. године. Црква Св. Петка у насељу Црниче освећена је 1923. године. Старији син Костаки породице Кранго био је хаџија и један од донатора при грађењу цркве Света Петка.

У насељу Капиштец, на брду Водно, налазила се мала, иконама богата капела Свети Јован.

У Скопљу је између два светска рата била изграђена и црква Св. Арханђел Михаил – Храм славе, на војничком гробљу на Гази баби, (данашњем насељу Аутокомнда), која је освећена 1928. године. Храм је подигнут изнад костурнице погинулих војника у Првом светском рату.

У свим црквама обављана су богослужења и литургије.

Рад Скопске митрополије

На основама закона из 1929. и Устава из 1931. црквени живот почео је да се мења. На челу епархије био је архијереј, орган епархијског архијереја за црквено судство и унутрашње послове цркве – Епархијски црквени суд. Друго тело је Епархијски савет као представништво рада епархијске самоуправе.

Скопска епархија је имала 171 парохију и укупно 374 276 православних чланова у 130 црквених општина. На челу Скопске црквене општине 1935. године био је скопски трговац Димитрије Бојаџијевић.

У саставу Општине било је и верско добротворно друштво, привредно-кредитна задруга Скопске епархије. Епархија је имала и књижевну задругу за црквена издања. Рад књижевне  задруге започео је са штампањем листа „Хришћанско дело”.