Припекло сунце јарко подношљивог трена краја месеца јула у Клокоту. Прва дестинација црква светих апостола Петра и Павла. Одувек смо је само у пролазу посматрали. Сада застајемо.
Граја деце у дворишту. То су мале оазе слободе игре и смеха. У црквама и школским портама.
Допире бука са главног пута Урошевац - Гњилане и видљиво измењени изглед на ободима села.
Велики маркети, зграде и локали новог албанског капитала. И у самој Клокот бањи. Ничу нови објекти. Само је млаз минералне воде стари. Не бледи не мења укусе и своје нарави. Исте је јачине и укуса.
Стара Бања сећа на старе дане на оно време пре 1999. На објекту видљиви трагови доба. Једног.
И стамбена четврт за медицинско особље које је Југославија градила. Сада је промењена власничка структура. Када је покушао 2002. да дође у свој стан човек убијен је испред самог улаза. Прилазим туда мучнином док ме загледа човек домар са косачицом.
Фудбалско игралиште запустело.
Било је наде да ће бити школе фудбала да ће бити лоптања...узалуд.
Боравимо у домовима Влајковића Трајко Александра Влајковић иПерића Жарко Перић. Везивно ткиво са манастиром Манастир Драганац / Draganac Monastery
Одмичем и залазим низ тесне улице села.
Тражим смисао у бесмислу.
Зрикавци ѕе чују. По неки дечак, девојчица друмом прођу са кесом у руци из продавнице ка дому. Уз добар дан.
Партија шаха и отпоздрав непознатом пролазнику.
Допиру мириси штала домаћинстава.
Регистарске ознаке Јагодина на возилима. И по која из Немачке.
Саме ове кратке тесне узане улице одвајају и пресецају ту знаковност двојност прилика и стања међ једних и других. Реалност српског о(п)станка и опанка.
И експанзије градитељства комшија. Или дошљака.
Српска младеж до у тај један кафић окупљена. Заокупљена неком својом бригом.
Разбистри коју реч...
[gallery td_select_gallery_slide="slide" ids="28341,28342,28343,28344,28345,28346,28347,28348,28349,28350"]
Милутин Станчић
