Американци су га сврстали у уметника који је огледало времена садашњег. Тамо преко океана оставио je велико богатство свог стваралаштва, а за изложбу у Ковину, Радован Трнавац Мића, донео је тек једну од доступних комбинација, јер су радови разасути градовима, по приватним збиркама, музејима, галеријама и широм Европе. У Галерији Центра за културу, до краја априла, тако је постављен могући „златни” пресек три деценије, опус из неколико различитих циклуса, али једна нит, једна идеја – време садашње сликано на његов начин. Трнавац нам прича различите фантастичне приче, са овог и других светова, али подједнако гађа све.

– Све што је на мојим сликама инспирисано је временом у коме ја живим. Све је и препознатљиво, али постављено на надреалан начин. Морате да саберете, једно и друго и онда долазите до закључка. Тај тренутак препознавања, када делове посматрач повеже – ту се разумемо и повезујемо он и ја – каже за „Политику” Радован Трнавац Мића, па подвлачи да је мисао најважнији моменат његове креације, као класицисте по једноставности израза и хармоничности, али постмодернисте по духовности и интелекту које ставља испред свега. Тако прави ликовну документацију о пролазности, о важности и неопходности појединих социолошких момената, естетике која тежи спајању чињенице из живота и његове стваралачке интуиције. Критика оцењује да показује комплексност своје личности и стабилно изграђене ставове о себи, човеку и планети, и тиме превазилази оквире националног, иако делом и залагањем, у сваком тренутку, промовише оно најбоље у српској култури и уметности.

„Ретроспектива која је пред нама листа стране чудесне енциклопедије. Константа сликарске поетике Радована Трнавца Миће јесте културна историја света, некада метафорички, некада дословце исписана симболима боје и појавних облика. Екстатичност боја на великим платнима, а нарочито плаветнило, доноси бесконачност и мистику, али и интелигенцију и бесмртност. Мића Трнавац ништа не одбацује, ’гомила’ на својим платнима виђено и замишљено, сећања и слике будућности и све додирује са истом пажњом. Отпад или непроцењиви комад антике, свеједно”, тумачи историчарка уметности, Марина Цветановић, те истиче несвакидашњу проницљивост и свест да човек мора да се ангажује за човека и за вечност, долазећи до своје, али и суштине свих нас. „Тешким радом, неисцрпном позитивном енергијом, праштањем и жртвовањем може се доћи до ренесансе коју тако прижељкује и прориче Мића Трнавац. Он зна да између човека и остатка света постоји време које човек треба да испуни и обоји”, закључује Цветановић.

Родом Крагујевчанин, са пола века рада и бесконачним низом самосталних и групних наступа широм света, Радован Трнавац је међу реткима подарио своје име Интернационалном уметничком студију у Ваљеву, који овом ретроспективом свог идејног творца обележава две и по деценије успешног рада на спајању различитих култура и нација. У галерији студија излагало је, за то време, више од 500 уметника са свих континената и прикупљено 245 уметничких дела, што јесте једна од најзначајнијих колекција савремене интернационалне уметности с краја 20. и почетка 21. века на Балкану.

– Ако сам, како кажу, оставио дубок и неизбрисив траг унутар српске културе и уметности током последње три деценије 20. столећа, онда је то велико задовољство за мене. А, куда даље? Па, тамо куда сам кренуо, а не знам где је крај! Ја не верујем у смрт. Кад завршим овде, идем даље. Имам још много тога да обавим пре него што одем на другу планету и наставим пут – напомиње Радован Трнавац Мића.