Ремек дело велиског српског уметника Паје Јовановића "Крунисање цара Душана", познато и под називом "Проглашење Душановог законика“ ,после дуге и обимне конзервације и рестаурације  поново ће се у пуном сјају наћи пред публиком у Народном музеју у Београду.

Паја Јовановић

Поводом обележавања Дана државности Србије, најмонументалнија слика коју чува Народни музеј, димензија 390 пута 589 центиметара, која обухвата више од 20 квадратних метара, у петак у подне биће враћена на своје место у сталној музејској поставци.

О сложености "освежавања" овог платна, насликаног по поруџбини Краљевине Србије, тачније краља Милана Обреновића, за учешће на Светској изложби у Паризу 1900. где је слика добила златну медаљу, говориће члаанови рестаураторског тима, у коме су уз конзерваторе и рестаураторе Народног музеја били и стручњаци Технолошко - металуршког и Хемијског факултета Београдског универзитета.

На слици "Крунисање цара Душана", приказана је 31 историјска личност, која је могла да присуствује крунисању цара Душана у Скопљу 1346. Чувени уметник је, како подсећају „Новости“, марљиво прикупљао податке о овом историјском догађају, у Бечу, Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену, а у средњовековним манастирима је проучава одежде, краљевске орнате...

На дуготрајност рестаураторског процеса утицале су пре свега димензије слике, од 390 x 589 цм, али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка, које су му претходилеe. У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетима Универзитета у Београду, стручњаци Народног музеја у Београду су испитали механичка својства платна и начин његове припреме за сликање како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији.

Класичан начин шпановања на рам је замењен новим конструисаним носиоцем са еластичним тензорима који равномерно, оптимално и не деструктивно, обезбеђују дугорочну стабилност слике. Аналитички приступ конзерватора открио је и сасвим оригиналан, без примера за поређење, поступак препарирања платна који нам је допунио знање о Паји Јовановићу као сликрском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца - краља Милана Обреновића.

Обележавајући Дан државности Србије представљањем монументалног ремек дела које живописаном пленеристичком техником језгровито представља војну и политичку снагу изнова ћемо се подсетити трајних уметничких вредности и преглаштва музејских стручњака, наводи се у саопштењу из Народног музеја.