Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду (1987), у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића. Диплому редитеља стекао је у 21. години живота, а почео је да режира са 12.

У Народном позоришту у Београду, чији је стални редитељ од 2008 године, режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике : "Учене жене", "Хасанагиница", "Госпођа министарка", "Покондирена тиква", "Др", "Антигона", "Пепељуга" (Opera) и "Фигарова женидба" (Opera).

По правилу, његове представе су дуговечне, хваљене, изводе се увек пред препуном салом и прослављају национални театар на међународним гостовањима.
Добитник је око педесет струковних, фестивалских и државних награда међу којима су: Награда „Бојан Ступица“, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда , награда Мића Поповић, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Београда, Награда града Подгорице, Стеријина награда, неколико награда „Златни ћуран“ , „Ардалион“…

У Бугарској је одржан фестивал "Балкан чита Јагоша" у оквиру кога су четири редитеља радила његов текст Говорница.

О његовом приватном животу мало се зна, а јавно је само био експониран брак с глумицом Вањом Милачић. О томе је и сама драмска уметница приликом говорила.

- Иако се све завршило на овај начин, за мене болно и драматично, верујем да у будућности можемо поново да функционишемо, ако не као мушкарац и жена, онда бар као уметници. Незамисливо ми је да прођемо једно поред другог као странци, да се не осврнемо, не поздравимо. Желим да тај случајни сусрет завршимо одласком на кафу, причом о темама које нас не враћају уназад.

Волела бих да поново сарађујем с њим. Пошто је Јагош велики уметник, несвакидашњих креативних капацитета, било би ми задовољство да будем део његовог тима.

Много сам научила од њега, не само о позоришту и драми, већ о животу и односу између двоје. Познајем га од деветнаесте године. Извршио је кључни утицај на формирање моје личности и вредносних судова. Због тога сам му вечно захвална - рекла је својевремено Вања за Глорију.

Јагош имао веома успешну ћерку Марију Марковић, која је награђена на Стеријином позорију за костимографско решење представе "Yанкее Росе" Милоша Лолића.