24. април 2016.

Српска православна црква и сви православни верници прослављају данас Цвети, празник који симболизује царски и свечани улазак Исуса Христа у Свети град Јерусалим. По јеванђељима, његови ученици су му довели магарицу на којој је ушао у град, чиме је испуњено старо пророчанство: "Ево цар кротки иде и јаше на магарици".

Христов долазак у свети град поздравио је народ простирући своје огртаче на пут, носећи палмове гранчице и говорећи: "Благословен онај који иде у име Господње".

Празничне службе у славу Спаситеља, који је, према предању, свесно ишао у сусрет страдањима, служе се у свим хришћанским храмовима а седмица која следи и претходи празнику Васкрсења је недеље страдања у православљу, Страсна или Страдална недеља.

Са недељом страдања истичу и последњи дани Васкршњег поста који је у православљу нешто дужи и строжији. Велики или Часни пост за православне траје седам недеља, по слободној одлуци верника који су се одлучили на овај подвиг.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана (слава) сину Давидову".

Празник Цвети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века нове ере.

У српској историји, на овај дан, народ се увек окупљао у радости, али без весеља. Иако је пост, допуштено је, као што је било и на Благовести, да се једе риба.

У Такову је на Цвети 1815. кнез Милош Обреновић позвао Србе на устанак против Турака речима "Ево мене, а ево вама рата са Турцима". Веома мали број породица данас слави крсну славу. Понегде се слави као заветина.