Је­дан Бог а две про­сла­ве ње­го­вог вас­кр­се­ња. Овај па­ра­докс ва­се­љен­ски па­три­јарх Вар­то­ло­меј на­звао је скан­да­ло­зним и из­ра­зио на­ду да ће и пра­во­слав­ци и ка­то­ли­ци сла­ви­ти је­дан Ус­крс. И то не са­мо сле­де­ће го­ди­не, ка­да овај пра­зник и по гре­го­ри­јан­ском и по ју­ли­јан­ском ка­лен­да­ру па­да 20. апри­ла, већ да ће се сви хри­шћа­ни оку­пи­ти око јед­ног да­ту­ма за­у­век.

 

– Мо­ли­мо Го­спо­да да ус­кр­шња про­сла­ва сле­де­ће го­ди­не 20. апри­ла на оба ка­лен­да­ра, не­ће би­ти са­мо слу­чај­на по­ја­ва, већ по­че­так је­дин­стве­ног да­ту­ма за ње­го­во по­што­ва­ње и од ис­точ­не и од за­пад­не цр­кве – по­ру­чио је Вар­то­ло­меј, до­да­ју­ћи да је ре­ша­ва­ње овог пи­та­ња по­себ­но зна­чај­но бу­ду­ћи да се 2025. обе­ле­жа­ва 1.700 го­ди­на од Пр­вог ва­се­љен­ског са­бо­ра у Ни­ке­ји. Та­мо где су и фор­му­ли­са­на пра­ви­ла за од­ре­ђи­ва­ња да­ту­ма Ус­кр­са.

Да ли је је­дин­ство хри­шћан­ске цр­кве мо­гу­ће у ро­вов­ски по­де­ље­ном све­ту?

– Да­нас је очи­глед­но да и Рим и дру­ги Рим же­ле да сле­де­ћу го­ди­ну у ко­јој обе­ле­жа­ва­мо ве­ли­ки ју­би­леј ис­ко­ри­сте ка­ко би по­ка­за­ли све­ту је­дин­ство хри­шћан­ског све­та. За то по­сто­је и њи­хо­ви уну­тра­шњи раз­ло­зи: Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква је у мно­гим де­ло­ви­ма све­та у из­у­зет­но тур­бу­лент­ном про­це­су ли­бе­ра­ли­за­ци­је ко­ју но­си па­па Фра­њо, а ко­ји иза­зи­ва већ ор­га­ни­зо­ван от­пор. За­пра­во, Ва­ти­кан у та­квој си­ту­а­ци­ји ни­је био од кра­ја 19. ве­ка. Ца­ри­град­ски па­три­јарх, чи­је је по­на­ша­ње у слу­ча­ју Укра­ји­не, као и екс­по­ни­ра­ње на по­ли­тич­ком и дру­штве­ном пла­ну та­ко­ђе обе­ле­же­но на­мет­ну­том аген­дом, има раз­ло­га да се по­ста­ви као по­гла­вар чи­та­ве пра­во­слав­не цр­кве. Те­о­ло­шки су из Ца­ри­гра­да већ одав­но лан­си­ра­не те­о­ри­је о ње­му као „пр­вом без јед­на­ких”, што је за­пра­во по­зи­ци­ја иден­тич­на оној ко­ју има па­па. Да­кле, иако па­три­јарх Вар­то­ло­меј го­во­ри да ни­је ис­точ­ни па­па, ње­го­во по­на­ша­ње де­ман­ту­је та­кве тврд­ње. У та­квој си­ту­а­ци­ји и јед­ни и дру­ги има­ју ин­те­рес да по­ка­жу не­ки об­лик је­дин­ства, иг­но­ри­шу­ћи кул­ту­ро­ло­шке, ли­тур­гиј­ске, дог­мат­ске раз­ли­ке. Ме­ђу­тим, ни­ти па­па Фра­њо, ни­ти па­три­јарх Вар­то­ло­меј, не мо­гу да ра­чу­на­ју на ап­со­лут­ну са­гла­сност свих све­ште­ни­ка и вер­ни­ка ко­ји­ма су над­ре­ђе­ни на без­у­слов­но пот­чи­ња­ва­ње, а у слу­ча­ју па­три­јар­ха Вар­то­ло­ме­ја на­ро­чи­то је ко­мич­но за­ми­шља­ти да би ње­го­ве од­лу­ке има­ле ика­квог ефек­та из­ван хе­ле­но­фо­ног пра­во­сла­вља – ка­же за „По­ли­ти­ку” про­то­је­реј-ста­вро­фор др Дар­ко Ђо­го.

 

Наш са­го­вор­ник, ина­че про­фе­сор Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву, об­ја­шња­ва да да­тум пра­зно­ва­ња Ус­кр­са не за­ви­си не­по­сред­но од пи­та­ња ка­лен­да­ра. За­пад­ни хри­шћа­ни, не са­мо ри­мо­ка­то­ли­ци већ и про­те­стан­ти, има­ју је­дан на­чин ра­чу­на­ња, док пра­во­слав­ни хри­шћа­ни сла­ве по дру­гој ма­те­ма­ти­ци.

– С из­у­зет­ком Фин­ске пра­во­слав­не цр­кве, ко­ја је сво­је­вр­стан кул­ту­ро­ло­шки амал­гам са­вре­ме­не скан­ди­нав­ске ли­бе­рал­не кул­ту­ре и ри­ту­ал­них тра­ди­ци­ја пра­во­сла­вља. Раз­ли­ка је у то­ме да се пра­во­слав­не цр­кве др­же пра­ви­ла ко­јих су за­пад­ни хри­шћа­ни пре­ста­ли да се др­же, а то је: хри­шћан­ски Ус­крс па­да оба­ве­зно на­кон је­вреј­ског Пе­са­ха, Пас­хе – до­да­је наш са­го­вор­ник.

Чи­ји ће ка­лен­дар пре­вла­да­ти – ју­ли­јан­ски или гре­го­ри­јан­ски? Док се ва­се­љен­ски па­три­јарх на­да да ће про­ши­ри­ти сво­ју моћ, Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква не де­ли ње­гов ка­лен­дар­ски ен­ту­зи­ја­зам.

– Ни­је са­свим ја­сно да ли би се за­пад­ни хри­шћа­ни вра­ти­ли древ­ном на­чи­ну пра­зно­ва­ња или би се Ца­ри­град при­кло­нио за­пад­ном ра­чу­на­њу, у свр­ху „иде­ња у ко­рак са све­том”. У сва­ком слу­ча­ју, кључ за ове по­те­зе не ле­жи у пре­ко по­треб­ном ме­ђу­хри­шћан­ском раз­у­ме­ва­њу, ко­је би нам би­ло од по­мо­ћи и 1999. го­ди­не, већ у при­ви­ду об­је­ди­ња­ва­ња хри­шћа­на око по­ли­тич­ке мо­ћи За­па­да на за­ла­ску. За­то је не­ре­ал­но оче­ки­ва­ти да овај по­ку­шај об­је­ди­ни би­ло ко­га дру­гог осим оних ор­га­ни­за­ци­ја ко­је су пот­чи­ње­не по­ли­тич­ким и кул­тур­ним на­ло­зи­ма јед­ног ге­о­по­ли­тич­ког по­ла – оног у ду­бо­кој етич­кој и иден­ти­тет­ској кри­зи – за­кљу­чу­је про­то­је­реј-ста­вро­фор др Дар­ко Ђо­го.

Не­мет: Цр­кве ће се ла­ко до­го­во­ри­ти, али љу­ди те­же

Бе­о­град­ски над­би­скуп Ла­ди­слав Не­мет сма­тра да пут до до­го­во­ра о за­јед­нич­ком да­ту­му про­сла­ве Ус­кр­са не­ће би­ти јед­но­ста­ван. – Да­тум мо­же да бу­де би­ло ко­ји, јер нам је Исус Христ вас­кр­сну­ћем по­ка­зао да је про­шао гра­ни­цу вре­ме­на и про­сто­ра. Цр­кве же­ле да се до­го­во­ре, али су про­блем љу­ди, њи­хо­ве на­ви­ке и емо­тив­на огра­ни­че­ња. По­гле­дај­те хри­шћан­ске цр­кве ис­точ­ног об­ре­да у Ази­ји и Ин­ди­ји, иако су се до­го­во­ри­ле око спор­них пи­та­ња, вер­ни­ци се ме­ђу­соб­но уби­ја­ју. Мо­ра­мо би­ти ра­ци­о­нал­ни и при­зна­ти да ће ово би­ти дуг по­сао, јер љу­ди и пи­та­ње да­ту­ма про­сла­ве Ус­кр­са по­сма­тра­ју кроз при­зму ко је по­бе­дио а ко из­гу­био – ка­зао је Не­мет за „По­ли­ти­ку”.