Један Бог а две прославе његовог васкрсења. Овај парадокс васељенски патријарх Вартоломеј назвао је скандалозним и изразио наду да ће и православци и католици славити један Ускрс. И то не само следеће године, када овај празник и по грегоријанском и по јулијанском календару пада 20. априла, већ да ће се сви хришћани окупити око једног датума заувек.
– Молимо Господа да ускршња прослава следеће године 20. априла на оба календара, неће бити само случајна појава, већ почетак јединственог датума за његово поштовање и од источне и од западне цркве – поручио је Вартоломеј, додајући да је решавање овог питања посебно значајно будући да се 2025. обележава 1.700 година од Првог васељенског сабора у Никеји. Тамо где су и формулисана правила за одређивања датума Ускрса.
Да ли је јединство хришћанске цркве могуће у рововски подељеном свету?
– Данас је очигледно да и Рим и други Рим желе да следећу годину у којој обележавамо велики јубилеј искористе како би показали свету јединство хришћанског света. За то постоје и њихови унутрашњи разлози: Римокатоличка црква је у многим деловима света у изузетно турбулентном процесу либерализације коју носи папа Фрањо, а који изазива већ организован отпор. Заправо, Ватикан у таквој ситуацији није био од краја 19. века. Цариградски патријарх, чије је понашање у случају Украјине, као и експонирање на политичком и друштвеном плану такође обележено наметнутом агендом, има разлога да се постави као поглавар читаве православне цркве. Теолошки су из Цариграда већ одавно лансиране теорије о њему као „првом без једнаких”, што је заправо позиција идентична оној коју има папа. Дакле, иако патријарх Вартоломеј говори да није источни папа, његово понашање демантује такве тврдње. У таквој ситуацији и једни и други имају интерес да покажу неки облик јединства, игноришући културолошке, литургијске, догматске разлике. Међутим, нити папа Фрањо, нити патријарх Вартоломеј, не могу да рачунају на апсолутну сагласност свих свештеника и верника којима су надређени на безусловно потчињавање, а у случају патријарха Вартоломеја нарочито је комично замишљати да би његове одлуке имале икаквог ефекта изван хеленофоног православља – каже за „Политику” протојереј-ставрофор др Дарко Ђого.
Наш саговорник, иначе професор Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву, објашњава да датум празновања Ускрса не зависи непосредно од питања календара. Западни хришћани, не само римокатолици већ и протестанти, имају један начин рачунања, док православни хришћани славе по другој математици.
– С изузетком Финске православне цркве, која је својеврстан културолошки амалгам савремене скандинавске либералне културе и ритуалних традиција православља. Разлика је у томе да се православне цркве држе правила којих су западни хришћани престали да се држе, а то је: хришћански Ускрс пада обавезно након јеврејског Песаха, Пасхе – додаје наш саговорник.
Чији ће календар превладати – јулијански или грегоријански? Док се васељенски патријарх нада да ће проширити своју моћ, Српска православна црква не дели његов календарски ентузијазам.
– Није сасвим јасно да ли би се западни хришћани вратили древном начину празновања или би се Цариград приклонио западном рачунању, у сврху „идења у корак са светом”. У сваком случају, кључ за ове потезе не лежи у преко потребном међухришћанском разумевању, које би нам било од помоћи и 1999. године, већ у привиду обједињавања хришћана око политичке моћи Запада на заласку. Зато је нереално очекивати да овај покушај обједини било кога другог осим оних организација које су потчињене политичким и културним налозима једног геополитичког пола – оног у дубокој етичкој и идентитетској кризи – закључује протојереј-ставрофор др Дарко Ђого.
Немет: Цркве ће се лако договорити, али људи теже
Београдски надбискуп Ладислав Немет сматра да пут до договора о заједничком датуму прославе Ускрса неће бити једноставан. – Датум може да буде било који, јер нам је Исус Христ васкрснућем показао да је прошао границу времена и простора. Цркве желе да се договоре, али су проблем људи, њихове навике и емотивна ограничења. Погледајте хришћанске цркве источног обреда у Азији и Индији, иако су се договориле око спорних питања, верници се међусобно убијају. Морамо бити рационални и признати да ће ово бити дуг посао, јер људи и питање датума прославе Ускрса посматрају кроз призму ко је победио а ко изгубио – казао је Немет за „Политику”.