Lesok109. мај 2016. 


На четвртој манифестацији „Пишемо и стварамо на српском језику" у организацији Удружењa Срба и Македонаца КУД „Бранко Чајка“ из Тетова, у суботу и недељу у прекрасном амбијенту манастирског комплекса Св. Атанасија у селу Лешок, на северозападу Македоније, радове ђака учесника оцењивали су - непристрасно домаћини, њихови и гостујући наставници, дечји песници, родитељи и другари у публици.


У поздравном обраћању учесницима скупа посвећеног дечјем стваралаштву на српском језику, председница Удружења Соња Андонов посебно је указала на значај одржавања правиих и правилних активности и приступа у очувању матерњег језика деце Срба у Македонији.


Захвалила се на подршци и помоћи за такав приступ у организацији четвртог скупа у Лешку - Управи за односе са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије, Српском културно информативном центру у Македонији „Спона“ и свим учесницима и присутнима на манифестацији...


09.05.2016 lesok- Сматрам да ово двориште није никада изгледало лепше него сада, јер сте га ви, најдража децо, украсили. А тамо где су деца, тамо је и радостм, младалачка раздраганост и пролеће које славимо вашим стиховима, рекла је Андонов и замолила све учеснике да током манифестације забораве све бриге, проблеме који их муче и да замисле да се налазе “у дивној бајци у којој постојите само ви и ваш смех и ваши стихови и ваше дружење...”


Нарочиту пажњу у добродошлици Андонов је посветила госту, дечјем песнику из Србије, наставнику из Дољевца, Власти Ценићу. Тим поводом је прочитала стихове песника Добрице Ерића посвећене Ценићу: “Драги Власто, дољевачка ласто, благо души док тако певуши. Мој Ценићу, ценим те баш зато што си расто, а ниси прерасто!“
Дружење на манифестацији коју су маштовито водиили Снажана Маринковић и Владимир Јовановски почело је „на најлепши могући начин – кроз игру и песму” најмлађих чланова фолклорне групе Удружења Срба и Македонаца КУД “Бранко Чајка”.


Жеља организатора да из Лешока, „полете ведри стихови, попут оних написани од великих песника који су некада такође били деца“, вредни ђаци су испунили у потпуности.
На овој већ традиционалној дечјој манифестацији „Пишемо и стварамо на српском језику“, учествовали су ученици Основних школа “Св. Кирил и Методиј” из Кучевишта, “Браћа Рибар“ из Табановца, (ђаци који су прва четири разреда похађали на српском, а потом наставили школовање на македонском језику), „Александар Урдаревски„ из Чучер Сандева, (где се настава одвија на македонском језику), полазници факултативне наставе на српском Центра “Спона” из Скопља, као и ђаци из школа „Андреја Савевски – Кикиш”, “Гоце Делчев” и најмлађи чланови Удружења Срба и Македонаца КУД „ Бранко Чајка“ из Тетова.


Lesok22Као и лане, са жаљењем је констатовано да позив за учешће ученика на овој манифестацији није прихваћен у Основној школи „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану где се настава у деветолетки одвија на српском језику. С друге стране, на дечјем песничком дружењу у Лешоку учествовали су и ученици основних школа „Гоце Делчев“ и „Андреја Савевски Кикиш“ из Тетова, иако наставу похађају на македонском језику.
Гост фестивала из Србије дечји песник Власта Ценић представио се учесницима скупа својим поезијом, а посебан утисак су деци оставиле песме на изворном језику његовог завичаја југа Србије: „Дедина кућа“ и „Бате ће се жени“.
Своју поезију су читали и Илија Петроски, Владо Кочовски, Веле Коцевски, Мирко Видоевски из Тетова и Стојан Арсић из Скопља који пише и на српском и на македонском језику.
Овогодињши радни мотиви учесника манифестације имали су заједничку тему - „Пролеће“, тако да су и њихове песме „обојили“ надахнућем овог годишњег доба.
Прво читање отворили су : Јелена Радић, Милица Пешић, Тијана Петковска, Матеј Копчаревски, Милица Димитријевић, Ивона Маркачевић. Затим - Дијана Каровчевић, Мартин Нешковић, Ивана Глушкин, Никола Комненовић, Божица Пандиловска, Деспина Јастревска, Ангела Андоновска. Песме о пролећу у даху су читали и Андреја Стевановска, Мартина Василевска, Јована Крстевска.


Веома симпатичан наступ имала је и Нина Маринковић, па Мартина Закоска, Томиослав Ђорђиевски и Ангела Мицковска, док су манифестацију првог дана натупом заокружили основци: Николина Ђеровска, Андријана Јовановска, Ангела Спироска, Светислав Миленковић, Александар Стојановић, Јована Мирчевкса, Ирена Томашевска, Стојка Нешковић.


Радионица „Мој и твој језик”


У уводом делу манифестације у Лешоку, пре главног читања својих радова литерарну радионицу „Мој и твој језик” - сличности и разлике између српског и македонског језика, веома успешно је водила Нена Ристић Костовска, професорка српског језика у процесу факултатиовне наставе на српском језику у Центру „Спона“.


Lesok pisanijaНа веома сликовит начин, уз навођење примера из „школе и живота“, на радионици су обрађиване језичке варијације тих сличности и разлика, које често деци стварају сметњу, или привид (не)познавања српског, односно македонског језика.


У условима одужене снажне асимилације српског народа у Македонији, где је редовно образовање деце на српском језику, поред законских могућности, практично сведено на симболику, (настава се одвија само у три школе – у Старом Нагоричану, Кучевишту и Табановцу), манифестација у Лешоку, крај Тетова, (где одавно у школама нема наставе на српском језику, као и Скопљу, Куманову, Битољу...) пружа доказ таквог стања настојањем за очување матерњег језика Срба у овј земљи.


Сусрет с писцем


Радни део скупа посвећем „разговору с писцем“, који је као домаћин водио песник Стојан Арсић, углавном је протекао у дружењу с гостом из Србије, Властом Ценићем из Дољевца код Ниша. Ценић који је дугогодишњи наставник српског језика, за заједнички „интервју“, говорио је о својим искуствима у раду са децом, али и о свом песничком сваралаштву за децу. Рекао је деци да је члан Удружења књижевника Србије, и да је до сада написао много песама за најмлађе објављених у 20-так збирки поезије...


Поред радних обавеза сви учесници манифестације „Пишемо и стварамо на српском језику“, током два дана дружења значајан део активности су „утрошили“ и у упознавање манастирског комплекса Светог Атанасија у Лешоку, просветитељског у духовног трага Кирила Пејчиновића чији је гроб у порти храма иза конака...


„Спона“ даривала књиге


На растанку, када је атмосфера била и најпоуштенија и дружење „баш као из бајке“, као и претходних година и на четвртој манифестацији „Пишемо и стварамо на српском језику“ у Лешоку, сваки учесник је дариван књигом Српског културно информативног центра „Спона“.
М.С.