Деспот Стефан Лазаревић, у народу познат и као Високи Стеван, био је син и наследник светог српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и кнегиње Милице. Овај мудри и племенити владар Београд је претворио у своју престоницу, с циљем да буде српско политичко, војно, трговачко, верско и културно седиште. У повељи тим поводом је написао: „И дошавши, нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео. Саздах њега и посветих га Пресветој Богородици.”
Београд је био подељен на Горњи и Доњи град. У Горњем граду, на месту некадашњег византијског кастела, деспот Стефан je саградио замак у који се улазило преко покретног моста. Ту су били деспотов двор, куће за властелу, капела, библиотека, ризница и две куле од којих је као последњи бастион одбране Кула Небојша чије име је касније преузела мања кула на обали Саве и Дунава. За деспотово време, митрополитски двор налазио се у Доњем граду. Турским освајањем 1521. године зграда је урушена. Остаци зидова митрополије могу се видети и данас, а покрај ње била је црква коју је деспот обновио. У њој се чувала чудотворна икона Богородице, заштитнице града. Археолошким радом откривен је део портала на коме је исписано име деспота Стефана. Камени доказ обновитеља чува се у Музеју града Београда.
Деспот Стефан написао је и једно од најлепших поетских дела Слово љубве. Ову химну љубави сматра се да је посветио свом брату Вукану.
„Многим искушењима живот је намучио и даривао овог српског владаоца, кратковеког, а најлепшег кога је имала Србија”, навео је Владета Јеротић у књизи „Дарови наших рођака”.
Умео је овај владар да се узвиси над својом вазалском судбином живећи животом ратника, државника, законописца, витеза, песника.
Хроничар и фотограф Миливоје Мишо Рупић, чијa је документарнa поставка „Стопама деспота Стефана Лазаревића” познатa Београђанима, подсећа да је деспот Стефан подигао и обновио манастире на Космају и да је помагао светиње ширoм Србије. У свом грбу задржао је основе грба кнеза Лазара, шлем са два говеђа рога, додавши штит с двоглавим белим орлом кога су Лазаревићи преузели од Немањића. Двоглави орао у српској хералдици означен је као државно знамење и коришћен је као знак српских владара. Штит с белим орлом обмотан је змајем означавајући да је деспот Стефан 1408. постао члан витешког Реда змаја. Деспот је за свог времена, како наводи Рупић, Београд издигао као једну од најснажнијих европских тврђава и заштитника хришћанства. Одлуком Скупштине града 2021. године највише признање града је „Награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић”. Награђеном се додељује и статуа деспота Стефана, рад академског вајара Светомира Арсића Басаре.
Подсећамо, у Храму Светог Вазнесења Господњег у Улици адмирала Гепрата, од 2017. године, у посебно урађеном кивоту са иконом, налазе се честице моштију Светога деспота Стефана, кога данас такође литургијски прославља ова црква. Овај празник је и слава Војске Србије па ће се служити архијерејска литургиjа у Цркви Светог Марка на Ташмајдану. Верници ће се окупити и на слави параклиса Храма Светог Саве на Врачару, као и поводом храмовне славе цркве брвнаре на Авали и славе цркве брвнаре Светог деспота Стефана при манастиру Светог великомученика Георгија у Лештанима.
ПОЛИТИКА
.png )
