19. јануар 2015.
Српска православна црква прославља Богојављење - "објављивање Богочовека" и "увођење Христа у месијанску мисију". Тим празником се обележава то што је, по верском учењу, Јован Крститељ, пошто је крстио Исуса Христа, видео како се "небо отвара" и на Исуса "слеће Свети дух" у "облику голуба".

Старокалендарске православне цркве славе један од највећих празника у хришћанству Богојављење - Епифанија, Теофанија, када се прославља крштење Христово на Јордану, од стране св. Јована Крститеља. Новокалендарци су га славили 6. јануара. Крштење Христа бележе сва четири јеванђелиста, а апостол Лука наводи да му је тада било око тридесет година.

Дошавши из недалеке Јудејске пустиње, свети Јован је на реци крстио многе, ради очишћења од греха и поновног, духовног рођења, позивајући их на покајање. Христос је дошао из Галилеје, да би и сам био крштен. Тада се десило Богојављење: када је Исус изашао из воде, по јеванђељу, отворила су се небеса и појавио се Дух свети у виду голуба, који је сишао на Њега. Глас одозго је говорио: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи!

Празник је познат још из апостолских времена, а у другом веку помиње га и свети Климент Александријски.
У храмовима обавља се чин великог освећења воде, коју верници носе својим кућама, њоме кропе своје домове и чувају је као лек током целе године.

Увече, уочи празника, хришћани се већ поздрављају са "Бог се јави!", уз одговор "Ваистину се јави!" и труде се да до поноћи остану будни, верујући да се тада отвара небо, када се свака жива вода освећује и да ће им тада Бог, након молитве напољу, услишити богоугодне жеље.

Нема православног храма у коме није приказано Богојављење на иконостасу или на фрескама. Некада се на овај дан обзнањивало када се има славити Ускрс те године. Право да то установљава, по одредбама васељенског сабора, имала је за целу Цркву Александријска патријаршија.

Весна Марјановић из Етнографског музеја у Београду објашњава да се Богојављењем завршава циклус божићних обичаја, а да важну улогу има вода.

Када је реч о пливању за Часни крст, Марјановићева наводи да је према етнографској литератури, бар када се говори о подунавским местима, то био обичај у Земуну између два рата.

"Ритуал је замро и поново почео да се обнавља негде деведесетих година", рекла је Марјановићева додајући да су пливање за Часни крст почеле да уводе и друге средине где има река, те да је то једна врста новог обичаја у вези са Богијављењем.

На жезло патријарха Теофила крај реке Јордан слетео бели голуб!

Приликом освештања воде на реци Јордан, десило се чудо када је бели голуб слетео на жезло јерусалимског патријарха Теофила. Фотографија слетања голуба објављена је на Фејсбук страници Свети Нектарије Егински.

Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован.

Осећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса речима: "Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим". Исус му на то одговори: "Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду".

После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба, што је и разлог зашто се овакав догађај сматра правим чудом.