16. април 2011.

Српска православна црква данас слави Лазареву суботу или Врбицу. Врбица - Лазарева субота (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота Св. праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара. Обичај на Врбицу је да се носе гранчице врбе, што је симбол Христовог свечаног уласка у Јерусалим.

Верници и Српска православна црква данас славе Лазареву суботу или Врбицу, припремајући се, у последњој седмици поста, за највећи празник - Ускрс.

Празник светог Лазара Четвородневног је крсна слава патријарха Иринеја, као и почившег патријарха Павла, а назван је тако, јер се сматра да је тог дана Исус васкрсао Лазара из гроба.

У СПЦ, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".

Врбицу обично у цркву носе деца, у суботу по подне, да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.

На тај празник, обично се бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да се на тај дан не игра и не пева.

Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостим описао јеванђелист Лука.

На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јеванђељу по Јовану, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.

Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео свети Јован у свом Јеванђељу.

Победа живота над смрћу

Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.

То последње чудо Христово, који се већ прочуло по чудесним исцељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у среду, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.

Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.

Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на јеврејском језику "ел азар" значи - Бог је помогао.

Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом "Христов пријатељ".