10. мај 2012.

На данашњи дан пре 418 година на Врачару у Београду спаљене мошти првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве. Његова светост патријарх српски Иринеј каже да је храм на Врачару својеврстан дар српског народа своме првом просветитељу и учитељу.

Српски народ свој најсаборнији храм, посвећен утемељивачу српске цркве подиже на Врачару - тамо где су 1594. године спаљене мошти Светог Саве. Тим поводом, Његова светост патријарх српски Иринеј, служио је литургију у Храму Светог Саве на Врачару.

Мошти српског светитеља почивале су више од 350 година у царској лаври Милешеви, када је турски султан Мухамед Трећи наредио великом везиру Синан Паши да их пренесе у престоницу и ту спали. Тиме су желели да понизе Србе јер је Свети Сава представљао верску и духовну инкарнацију спрског православља.

По идејном решењу архитеката Богдана Несторовића и Александра Дерока градња највеће српске лавре, која је и једна од највећих православних цркава у свету у којој се богослужи, како преноси РТС, почела је после три века од спаљивања моштију Светог Саве, првог спрског архиеспископа.

Светосавски храм са 3.500 квадратних метара у приземљу и 2100 метара на три галерије на првом нивоу, може да прими 10 000 верника. Лавра, чија је купола са златним крстом на висини од 82 метра, доминира панорамом престонице.

Како објашњава Његова Светост Патријарх српски Иринеј, храм Светог Саве биће најлепши храм не само повеличини, него и по спољашњој и унутрашњој лепоти.

"То ће бити заиста велики дар српског народа своме оцу, просветитељу и учитељу Светом Сави", додао је патријарх.

Када Храм Светог Саве буде блистао у пуном сјају, светиња са 18 купола и исто толико крстова, биће са правом духовно огледало српског народа.