05. октобар 2010.

Пре тачно десет година окончана је владавина Слободана Милошевића. После вишедневних протеста и штрајкова широм Србије, због непризнавања резултата избора, централне демонстрације одржане су 5. октобра 2000. године у Београду, где се на позив Демократске опозиције Србије окупило више стотина хиљада људи.

Демократска опозиција Србије (ДОС) позвала је грађане да се 5. октобра 2000. године окупе испред Савезне скупштине и да се супротставе изборној крађи коју је Савезна изборна комисија спровела по налогу Слободана Милошевића.

ДОС је ултимативно затражио да Слободан Милошевић до четвртка, 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима одржаним 24. септембра 2000.

Такође је захтевано и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, а да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.

Председник Савезне изборне комисије Боривоје Вукичевић обавестио је председнике изборних комисија изборних јединица да су "приведене крају припремне радње" за други круг председничких избора, 8. октобра.

Војислав Коштуница, председнички кандидат ДОС-а, затражио је од Слободана Милошевића да призна пораз у првом кругу председничких избора и указао на опасност избијања отворених сукоба у Србији.

Присталице ДОС-а долазиле су у Београд од раног јутра, организовано из целе Србије, а предводили су их лидери ДОС-а. Око 15 часова грађани окупљени на митингу испред Скупштине СРЈ покушали су да уђу у зграду Скупштине.

Велика група људи је око 15.35 кроз прозор ушла у југословенски парламент. Полиција је успела да великом количином сузавца растера знатан број људи са платоа испред Скупштине СРЈ.

Више десетина грађана ушло је око 16 часова поново у Савезну скупштину, док су се полицајци који су до тада чували зграду повукли. Из десног крила Скупштине вијорио се густ, црни дим, а готово сва стакла на згради су полупана. Демонстранти су демолирали неколико полицијских возила у Косовској улици иза југословенког парламента.

Током сукоба полиције и демонстраната чула се и пуцњава из ватреног оружја. Командир београдске полиције око 17 часова затражио је разговор са представницима ДОС-а. Око 18 часова припадници полицијске станице у улици Мајке Јевросиме положили су оружје и прикључили се демонстрантима.

Полиција је бацила сузавац и у близини зграде Радио-телевизије Србије, док је багер кренуо да се пробије до улаза. Зграда РТС-а у Таковској улици је потом запаљена, а редовни програм РТС-а је престао да се емитује после 17 сати.

Новоизабрани председник СРЈ Војислав Коштуница обратио се предвече грађанима са терасе Скупштине града Београда, а потом и преко РТС-а.

У току вечери одржана је и конститутивна седница новог састава Скупштине града Београда. Стотине хиљада људи је током целе ноћи било у центру Београда, славећи победу, али и стрепећи од могуће интервенције војске и других безбедносних формација бившег режима.

Демократска опозиција Србије је формирала кризни штаб за кључне функције у земљи у координацији са новим председником, а представници ДОС-а разговарали су током ноћи са челницима државне и јавне безбедности.

У демонстрацијама је погинула активисткиња ДСС-а Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона.

Момчило Стакић из Крупња преминуо је од последица срчаног удара. Повређено је 65 људи.

Спомен обележје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од места где је погинула.

Слободан Милошевић је у априлу 2001. ухапшен због финансијских малверзација, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову.

Умро је 11. марта 2006. године од инфаркта, у својој ћелији у притвору Хашког трибунала.

Очекивања од 5. октобра

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да је водећа идеја петооктобарских промена била успостављање демократије и слобода у Србији, а да тема није била Европска унија.

Коштуница сматра да је ДОС морао да престане да постоји оног тренутка када је остварен циљ због кога је настао.

Портпарол Демократске странке Јелена Триван изјавила је да се у Србији много тога променило на боље после 5. октобра и да је Србија сада нормална европска држава. Чињеница да нико од нас данас не би могао да издржи један дан у деведесетим, говори о томе да се све променило, рекла је Триван.

Десет година после, посланица ЛДП-а Весна Пешић сматра да је ДОС као главни политички актер био способан да сруши Слободана Милошевића, али да није имао капацитет да изгради нови систем због унутрашњих разлика.

Шеф посланичке групе СПС-ЈС Бранко Ружић изјавио је да је 5. октобар историјски датум, о коме ће научници са историјске дистанце дати суд, а да су многа очекивања грађана изневерена. СПС је платио политичку цену за оно што је чинио у годинама које су претходиле 5. октобру, рекао је Ружић.

Истовремено, лидер СНС-а Томислав Николић каже да ће историјска дистанца петооктобарских промена бити могућа када се у Србији бар неколико пута промени власт, а да су и данас земљи потребне промене можда на исти начин као што је до њих дошло 2000. године.

"Да су медији слободни као у време Слободана Милошевића данас би целокупна српска јавност била обавештена да су промене поново потребне па чак можда и на исти начин као што је до њих дошло 5. октобра 2000. године", навео је Николић.

Иако није био учесник петоктобарских промена, председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма каже да за неиспуњена обећања треба питати оне који су тада обећавали бољи живот.

Лидери ДОС-а који данас нису на власти оценили су да је у Србији за десет година могло да буде урађено много више и да обећања грађанима нису испуњена.

Небојша Човић, који је из СПС-а прешао у опозицију почетком 1997. године, сматра да је за последњих 10 година "ипак нешто урађено" али не и оно што је тада обећано грађанима, и истакао да "не види ниједан свој пропуст".

Један од вођа Отпора Иван Маровић оценио је да је најважнија тековина 5. октобра то што власт у последњих десет година ниједном није покушала да покраде изборе, а да осталим резултатима није задовољан, оценивши да је изгубљена велика енергија ослобођена 5. октобра.

Драган Миловановић, синдикални вођа који је каријеру започео као мајстор у фабрици трактора ИМТ и доспео до функције министра рада у Влади Зорана Ђинђића, изјавио је да су, десет година после промена, на власти "друголигаши" за које се ни не зна где су били 5. октобра.

Миодраг Исаков, бивши лидер ДОС-а који је био и амбасадор Србије у Израелу, оценио је да има помака у поређењу са периодом владавине Слободана Милошевића, али да су ти помаци исувише мали и да је због тога разочаран.

Један од бивших лидера ДОС-а Јожеф Каса рекао је да има помака набоље, али да је то "далеко" од онога чему се надао.

Душан Михајловић, који је каријеру почео као службеник ДБ, а после 5. октобра био изабран за министра унутрашњих послова, рекао је да су учесници петооктобарских промена из много разлога пали на историјском испиту промене система, тиме што су урушили сами власт и изиграли поверење грађана.

"Петооктобарске промене"

Синтагма "петооктобарске промене" се у савременом политичком жаргону користи као међаш којим се хронолошки раздвајају две ере посткомунистичке историје Србије: недемократска и демократска.

Иако је Србија у демократију формално закорачила заједно са осталим републикама бивше СФРЈ, први демократски избори, по европским стандардима, у њој су одржани 23. децембра 2000, и били су тековина петооктобарских промена.

На тим изборима је, после двомесечне владавине "прелазне владе", коју су чинили представници ДОС, Српског покрета обнове и Социјалистичке партије Србије, воља грађана изражена у октобру коначно добила своје уобличење у саставу парламента и владе - на чијем челу се нашао први демократски премијер после 1945. Зоран Ђинђић.

 

Честитке поводом јубилеја

Европска унија честитала је Србији десетогодишњицу петооктобарских промена, а из канцеларије високе представнице за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон поручују да ће ЕУ и даље подржавати Србију на њеном путу ка Европи, како у политичком, тако и у економском смислу.

Да је Србија у претходних десет година урадила доста, али да је могла и више сматра председник Одбора Европског парламента за Југоисточну Европу, Едуард Кукан.

"Србија је урадила много у претходних десет година, јер је успела да се позиционира као будући потенцијални кандидат за чланство у ЕУ. Она је на свом путу имала проблеме и тешкоће, али сада је Србија прихваћена од међународне заједнице као будућа чланица ЕУ, а то је велико достигнуће", рекао је Кукан.