Традиционална манифестација „Пишемо и стварамо на српском језику“ коју је током прошлог викенда у манастирском комплексу у селу Лешоку организовало Удружење Срба и Македонаца КУД Бранко Чајка из Тетова окупило је децу из различитих средина, песнике из Србије, домаће песнике, старе и младе љубитеље поезије. Сви они славили су љубав у својим стиховима

Од најмлађег детета кога су родитељи повезли колицима да прати програм у коме учествује старији брат или сестра до бабе или деде који се вредно журе да заузму место да би боље видели своје унуче, до представника амбасаде Републике Србије у Скопљу, представника домаћих институција, уметника, песника, туриста, мештана сви су журили да следе програм који је припремљен за данас.

Позитивни су и утисци родитеља деце из Скопља који редовно долазе у Лешок да би следили ову манифестацију. Њих је „спојило“ дружење њихове деце преко пројеката у Спони, посета књижевним вечерима, изложбама.

Летњи камп српског језика и културе који је Центар Спона организовао у Охриду даје посебан импулс организовању деце школског узраста у Скопљу. А, на јесен домаћини из Удружења Срба и Македонаца организују манифестацију „Пишемо и стварамо на српском језику“ где се поново окупљају. У Центру Спона, Удружење жена Српкиња организује причаонице за децу и младе.

„Полако сређујемо утиске са ове манифестације. Надам се да ће нас дуго држати лепо расположење од свега онога што смо видели а то је ведрина, жеља за радом и резултатима, успех, па и професионализам код деце, љубав према књизи, поезији, жеља за уметничким изразом, слобода да се изразе нове идеје, а кад се има добра воља, циљ није далеко, рекла нам је Милена Давидовска, мајка две девојчице које учествују у програму.

Родитељи одлично препознају међусобну сарадњу укључених невладиних организација, подршку државних институција, локалних самоуправа, појединаца.

„Срећни смо наша деца имају могућност да се преко оваквих пројеката друже и изразе и на језику мајке. Као рођена Крушевљанка бринула сам се да ли ће моја деца имати ту могућност. Срећом имају је. Овога пута наша ћерка Анђела учествује у представи Биберче па смо породично дошли да проследимо наступ. Радује ме и то што видим сарадњу, подршку обе државе, разних других организација, појединаца. Само удружени можемо да обезбедимо бољу будућност своје деце, а учешће на овим манифестацијама су врло важан сегмент социјализације, развоја креативности, језичке компетенције, све је ово једно дивно и незаборавно искуство и за нашу децу и за нас, рекла нам је др Снежана Ивић Колевска.

Циљ ових пројеката је да се што више деце из различитих средина укључи у ове манифестације, да се и њима омогући да подједнако изразе своју креативност као и деца која годинама учествују.

„Деца из Јосифова су први пут у Лешоку, а и ја као секретар наше школе. У програму писања и читања поезије учествује двоје наших ученика то су Јелена и Мартин Кнежевић, а у дечјој представи „Биберче“ поред њих учествује и Срећко Кнежевић. Њихова фамилија је међу најбројнијима у нашем крају, а и деца и њихови родитељи имају интереса за овај тип дружења. Надамо се да ће се ова започета сарадња проширити и доле на југу, код нас у валандовском крају где имамо значајан број припадника српске заједнице, биће им драго, рекао нам је Милош Кецојевић из Валандова.

Н.Р.К.

Ево и стихова које су у част љубави написали неки од учесника манифестације.

ЛАКУ НОЋ

Лаку ноћ,
Свима који су данас
некоме љубав дали!

Малој беби,
која се у крилу мамином свила.
И девојчици
која је свом деки
у посету била.

Лаку ноћ,
свима који су данас
некоме љубав дали!

Мом другу
с ким сам певала,
и другарици мојој
са којом сам се смејала.

Лаку ноћ,
свима који су данас
некоме љубав дали!

Мами и тати,
секи и бати,
и малом меди
с којим спавам.

Звездице на небу,
милујте нам лица,
одавде па до друге
стране света,
и Месец нек сија жут.
Јер, данас нико никоме
није био љут!

Лаку ноћ,
свима који су данас
некоме љубав дали!
Искра Давидовска

ЉУБАВ
Љубав је магична
И зато је свима мила.
Љубав је песма
Весела и лака.

Колико љубави има
И свака ко ватра пламти,
У срцу остаје једна
И цео живот се памти.

Ајмо, децо,
Руке да пружимо
Уз љубав да се дружимо.

Мартин Кнежевић, село Јосифово, Валандово

ЉУБАВ

Љубав је леп сан,
Сан као из бајке
Свако би желео да има,
Да сања тај сан.

Љубав је лепа
Лепа као цвеће,
Најлепше цвеће
У баштама.

Љубав је најлепши
човеков сан,
сан који траје дуго.

Јелена Кнежевић, село Јосифово, Валандово

ШТА ЈЕ ЉУБАВ

Питали ме у школи
љубав шта је?
Јел љубав нешто што смех даје,
да се сања, пије ил мирише?

Прст сам на чело
ставила бако,
па, рекла сам овако.
Цвет и пчела,
уз огњиште маца бела
и сва поља житна.
То је љубав!

Мамина нежна рука
и реч татина,
то нам љубав даје.
То је љубав!

Дечја игра
од јутра до мрака.
Песма и шала.
То, бако, није љубав мала!

Тако сам рекла, бако,
Загрли ме јако.
Тако! Тако!

Ирина Давидовска, Скопље

.