19. април 2011.

Светлана Стајковска из Побожја на Скопској Црној гори за „Слово“ сведочи о успешно окончаном административном поступку за враћање презимена својих предака – Стајковић.

Ведра, шармантна и скромна девојка, Светлана Стајковић (28), изузетног карактера којим се, како кажу,  мало ко може похвалити, са осмехом на лицу који потпуно разоружава, открива нам детаље о свом пореклу, повратку породичног презимена који сада поносно краси њено име и личност, као и о својим личним и професионалним циљевима и ангажману у СКПИЦ „Вук Караџић“ у Кучевишту.

„Једноставно, имала сам осећај да Светлана Стајковска нисам ја, да се ради о некој другој особи. Ако бих једном речју дефинисала разлог моје одлуке то би била - припадност. Генерацијама уназад право презиме мојих предака је Стајковић. Нико ме није упутио нити наговорио на овај корак. Сама сам почела да истражујем о своје порекло, да упознајем своје претке и корене и увиђам њихов значај. Временом се у мени сасвим спонтано јавила помисао и родила жеља да повратим своје право презиме Стајковић које су мој деда и прадеда деценијама носили, а које је због околности у не тако давно било промењено у Стајковски. Сваким даном та жеља је бивала све већа и на крају се претворила у потребу и неопходност да се врати презиме које је било наше, презиме које нам је припадало и које нам још увек припада“.

Последњих деценија двадесетог века и за време осамостаљивања многи Срби у Македонији су своја презимена која су завршавала на ић мењали у ски како би лакше добили радно место и боље услове за школовање своје деце. Тиме је овим Србима нанета велика неправда јер није у питању само промена презимена, већ и промена сопственог идентитета. Касније, изменама у Уставу и Охридским споразумом из 2002. године, Срби као и припадници других мањинских етничких заједница у Македонији, добили су статус конститутивне мањинске етничке заједнице и загарантовано право да слободно изражавају свој идентитет, националну припадност, језик, културу, обичаје и вероисповест.

„Треба да будемо оно што заиста јесмо, оно што су били наши преци, да говоримо језиком који су нам пренели и оставили у наслеђе, да се слободно и без страха изјашњавамо као Срби“, додаје Светлана и не крије да је већ дуже времена размишљала о повратку свог презимена, али да је управо сада дошао прави тренутак за тај подухват. Поднела је захтев и покренула поступак значајан за њу, али и њену породицу, рођаке и пријатеље који је неизмерно подржавају и охрабрују.

„Врло је важно вратити право презиме. Неко ће можда негодовати чему промена и шта недостаје садашњем презимену. Међутим, како ћете се звати и презивати, то је одраз вашег идентитета и вашег постојања“, изричита је Светлана Стајковић.

Процедура

Светлана се прво обратила Министарству унутрашњих послова (МУП) Македоније на шалтеру за промену личног имена и презимена и попунила захтев. Навикнути да жене мењају презиме само на основу склапања брака, службници су били видно зачуђени када им је објаснила да своје садашње презиме жели да промени сопственом вољом.  Следећи корак је био прибавити из суда потврду да није осуђивана и да се против ње не води кривични поступак. Седам дана након израде овог документа, Светлана се вратила на шалтер МУП-а и уз ову потврду приложила захтев, извод из матичне књиге рођених, изјаву у којој је навела жељено презиме те да садашње мења по сопственој вољи и уплату од 150 денара.  Процедура траје двадесет дана, након чега се добија решење о промени презимена. Одмах након промене у року од месец дана треба променити лична документа. Ретроактивна промена презимена не односи се на документа као што су сведочанства о завршеном образовању и дипломе која остају непромењена.

Када је коначно држала Решење о промени презимена у својим рукама, Светлана Стајковић је, како каже, са радошћу осетила да је постала комплетна личност.

Пример одважности

Светлана Стајковић каже да не познаје друге Србе који су као и она повратили презиме својих предака, иако кажу да их има. Познаје многе, међу којима су и њени рођаци и пријатељи који имају исту жељу и који ће у скорој будућности то сигурно учинити.

„Код нас на Скопској Црној гори и у Македонији уопште, менталитет је такав да неко мора први да се усуди и одважи на неки корак, знате „да повуче ногу“. Тај  пример је затим довољан да покрене још два случаја, а та два још толико“, каже Светлана и додаје да своје  презиме Стајковић неће мењати када се буде удавала. Сматра да у Македонији и у региону треба променити застарелу и устаљену навику и праксу да жена приликом склапања брака има право да задржи своје девојачко презиме или да га се одрекне.  То је глупост“, каже Светлана. „Жена треба да има право да узме мужевљево, или да на своје постојеће презиме дода његово. Задржати своје презиме је право добијено рођењем и не можемо га се одрећи“., наглашава она.

Не очекује да ће се подухват повратка презимена њених предака на било кој начин одразити у њеном приватном или професионалном животу и истиче да јој то и није циљ. Поносна је што је Српкиња и што живи у мултиетничкој држави као што је Македонија у којој се слободно може истаћи национално опредељење.

Сматра да сви Срби треба да буду поносни на то што јесу, на свој идентитет, и да никада не забораве своје порекло, корене и језик. Сваки Србин у Македонији као појединац, на свој начин и према својим могућностима треба својим радом и залагањем да допринесе очувању националног идентитета. Додаје да то може да буде и неки мали корак као што је корак за повратак свог породичног презимена на -ић у фамилијама у којима је оно било промењено у –ски,  јер Срби имају право на своје презиме као и да се слободно и без страха изјашњавају као Срби. Као лојални грађанин Републике Македоније Светлана поштује разлике, права и слободе припадника других етничких заједница, али тражи да и она буде једнако поштована као Српкиња.

Искрено се нада да ће овим кораком бити добар пример и мотив другима, да ће охрабрити и подстакнути младе генерације да поврате завршетак свог презимена на –ић,  јер им оно припада.

Понос

Светлана Стајковић је прошле године уписала мастер студије  на Правном факултету у Београду, одсек Пословно-правни модел. Оснивач је и потпредседник невладине организације СКПИЦ „Вук Караџић“ у Кучевишту, запослена у приватној фирми  у Скопљу. Ова храбра и динамична Српкиња, поштована и омиљена у друштву, поносно истиче да неће променити своје презиме ни када се буде удала.

Милена Митић