14. септембар 2017.

Дејан Тиаго Станковић рођен је у Београду 1965. године, београдски и лисабонски писац и књижевни преводилац. Одмах по завршним студијама архитектуре, 1991. године, пресељава се у Лондон, а потом у Лисабон где данас живи, преводи и пише. Објавио је ратни роман Есторил и књигу Одакле сам била, више нисам и друге лисабонске приче. Преводио је Песоу, Сарамага, Пиреша, Црњанског, Андрића, Драгослава Михаиловића и Душана Ковачевића. Добитник је награде Бранко Ћопић.

Колико се разликују португалски језик у Португалији, Бразилу и Анголи?

Разликује се у толико да нико не доводи у питање да је то један језик. али се разликују знатно више него било које две варијанте наших језика. Бразил и Португал нису иста држава већ 150 година и имају океан између. Бразилски је на ивици да буде други језик, посебно говорни. ми њих разумемо због бразилских теленовела које су овде свакодневница последњих пола века. Да би Бразилци нас разумели, ако нису научени, морамо да говоримо полагано, али кад ти ухвате фазон, разумеју те. Ерудитски језик се најмање разликује. Уличарски говор се скоро па не разуме. Генерално, што си образованији, то ти језичка разлика мање смета. Ко чита књижевност, он чита обе, једну с мало више напора, додуше. можда ту и тамо, на сваких пар страна, мора да оде до речника или закључи по смислу шта значи нека реч. Афричке земље, Ангола, Мозамбик, користе европску варијанту португалског, то је језик школе, медија, администрације. За мене преко телефона често помисле да сам из Анголе. Језик из афричких земаља личи на овај из Португала као што личе наши језици, једино што се све пише исто.

Шта се данас у Португалији највише чита?

Слабо знам интимне навике староседелачког становништва. Ако и читају, не деле то са мном. Знам да непропорционално воле поезију. Ево, теби за љубав сам погледао топ листе по књижарама. На врху су, великом већином, књиге које се неће памтити.

Који је просечак тираж савремених португалских романа?

Немам поуздан податак, осим за свој случај. Ја сам за три месеца у Португалу продао тачно онолико колико и у Србији за 14 месеци. Највише сам продао у Есторилу и Кашкаишу, то су најбогатије општине на полуострву. Вероватно зато. Опет, мислим да у Београду имам више читалаца, јер људи деле књиге, размењују, иду у библиотеке.

Да ли дневна штампа има редовну књижевну критику?

Нема. Постоје књижевни часописи који објављују критике. Нисам конзумент критика. Опет могу да причам само са сопственог примера, јер сам ја овде аутсајдер, пао с неба, и на једвите јаде сам нашао издавача, малог, нејаког. Озбиљну критику у писаној форми још нисам имао, нити знам да ли постоји. Јесам има једну на радију, похвалну. Занимљиво је да ми силна телевизијска појављивања у погрешним емисијама и интервју погрешној штампи нису тако утицали на популарност књиге као две радио емисије од по сат времена, намењене читалачкој публици. Те емисије, изгледа да се слушају. Имао сам и леп приказ једног уваженог блогера, опинион мејкера, саветника председника републике. Мислим да не ваља кад те игноришу.

Како се финансирају најважнији књижевни часописи у Португалији? Колико су одвојени од универзитетских часописа?

Овде све финансира држава, осим фудбала, али не бих смео да се закунем да не издржава ни фудбал.

Колико су износи књижевних награда у Португалији?

Нисам се распитивао јер ми је издавач рекао да нема шансе да добијем, јер то није за мене, па ме он и не кандидује. Каже, џабе трошити књиге, то су, вели он, све кланови. Мени је то мало дефетистички став, он се слаже, али тврди да је тако, али ако инсистирам, послаће где ја мислим да треба. Тако сам сам кренуо у гуглање и открио сам да има једна од 180.000 за ненаписан роман. Можда за следећи. Видео сам једну за 15.000 и другу за 18.000, а онда сам прочитао пропозиције те дуге, видео да је један од услова да си рођен у Португалу, не помаже што сам држављанин. То ме баш изнервирало, и прво сам мислио да дижем неки галаму, а после ме мрзело. А велика је шанса и да ту моју галаму нико и не саслуша. После сам се покајао што сам се уопште распитивао за те ствари.

Колико књига годишње треба да прочита основац у Португалији?

Тачан одговор је нула. Не само кроз основну школу, него и кроз цело школство, нема обавезне лектире. Занимљиво је да их уче матерњем језику без много књижевности. Углавном дрве граматику. Деца читају неке одломке, туђе анализе дела, анализирају стил, граматику, али не знам да морају да прочитају књижевно дело. Ја имам два сина: старији је ишао у португалску државну гимназију на гласу, и не сећам се да је имао обавезну лектиру, мада је он још доста и читао, али на енглеском. А мали, кога читање не забавља, морао је да чита само зато што смо га у неком тренутку, у страху да ће остати неписмен, пребацили у енглеску школу која је неупоредиво боља. Дакле ни он није читао на португалском. Толико знам из искуства. И још знам да, кад сам имао преводилачку фирму, па ми дођу на стаж млади дипломирани филолози, питам их ко је њихов нобеловац, то знају. Знају и дела да наброје. Али се не сећам да је неко од њих прочитао читав Сарамагов роман. Мислим да је био један дечко, ако није слагао, а десетине сам тако преслишавао са истим резултатима. А има ко чита, додуше необавезно.

Колико Португалци позајмљују књиге из библиотека?

Никад чуо. Овде у библиотеку иду студенти да уче.

Да ли је заживела електронска књига?

Не.

Који су најважнији електронски књижевни часописи у Португалији? Колико писци објављују на блоговима?

Не пратим.

Има ли писаца у врху политичких странака?

Био је један песник, наравно левичар, кандидат за председника. Мислим да се пензионисао. Легендарни вођа комунистичке партије из времена илегале и револуције, Алваро Цабрал, великан отпора, је одлично писао, додуше под псеудонимом. Али зато имамо портрете Фернанда Пессое на корицама и страницама пасоша и на кредитним картицама највеће државне банке. И дан државности им је дан Камоеша. Највећег песника. И то нешто показује.

Колико просечан Португалац зна о Балкану?

Колико и Балканци о Кавказу.

А колико се просечан Португалац интересује за Балкан?

Колико и Балканци за Кавказ.

Да ли су Португалци срећни и задовољни у Европској унији?

Ова земља се од кад је у ЕУ препородила, на наше очи. То нико не доводи у питање.

Шта је највећи недостатак Португалије као државе?

Спорост. Сумњичави су према променама, али на крају ипак легну на руду. Кажем, двадесет година гледам како се земља трансформише у лепшу, удобнију и бољу себе.

Шта је највећа погодност португалског политичког система?

Постојање институција које се поштују. Треба да видиш како се пишу званична писма. Ваше превасходство, имамо част да се обратимо у поводу… све тако. Таквим стилом нема зезања са институцијама.

Да ли се данас расправља о колонијалној свести код Португалаца? Постоји ли преиспитивање о односу предма становништву у некадашњим колонијама? Има ли књига о томе, филмова, симпозијума?

Њима су те колоније толико дојадиле за време колонијалних ратова у које су јако нерадо ишли, и обичан народ је толико мало до тих колонија имао користи, да сада о колонијама и империји, причају само таксисти док ти препричавају згоде из војске.

Набројте нам неколико најбољих португалских филмова…

Филм није јак португалски културни производ. Они нису имали среће да њихов диктатор воли филм, као наш Тито, и да се држава у неком тренутку толико потруди око развоја те индустрије да смо ми, Југословени, имали озбиљну домаћу продукцију. Овде домаћи филмови немају репутацију нити гледаност.

Прву књигу сте објавили са 46 година, да ли сте на тај начин следили Сарамага?

Ја сам испао мудрији од њега. Он је са 25 година написао младалачки роман и зезнуо се па га је објавио. Ја своје ране радове нисам објављивао. Он је поново почео да објављује са 55 година а први успех је имао са књигом Седам сунаца, седам месечина, која је изашла кад је имао 60 година. Ја сам, математички у предности, ем се нисам брукао раним радовима (моји су стварно били трагични), ем сам, за озбиљно, раније почео. Али нисам ни приближно тако продуктиван као он. Пуно је написао.

За колико сте написали Есторил?

Од идеје до књиге прошло је скоро десет година. Од кад сам почео да озбиљније истражујем и пишем до краја, макар четири. Није ми се журило. Незабораван период. Никад се нисам тако лепо провео.

Како преводите оно што је непреводиво?

Верујем да је поезија по дефиницији скоро па непреводива, осим у веома ретким случајевима. Када бих умео да преведем Дневник о Чарнојевићу а да га не покварим, ја бих онда умео и да га напишем. Зато никада нисам превео ремек-дела као што су Песоине песме Португалско море или Аутопсихографија. А да преведем тек да буде преведено, то нећу. Нећу да кварим људима дело. А кад преводим прозу, свакојаке себи слободе узмем, али једно никада не радим. Не стављам фусноте. Преводилац мора да буде свестан да фуснота омета читање и да за већину тих ситница информација није довољно вредна тога.

Руи Зинк ми је једном приликом рекао како сматра да је Еузебио ипак бољи фудбалер од Кристијана Роналда. Ја се не слажем, а Ви?

Мене не занима фудбал. Видео сам Еузебија једном уживо. У суду. Кристијана нисам. Добро сте ме подсетили, треба Зинку да се јавим ових дана, али ме страх – имам осећај да га много нервирам.

Разговарао Енес Халиловић (Еkерман)