Жири у саставу проф. др Данијела Костадиновић, др Милица Алексић и књижевница Виолета Јовић једногласно је одлучио да Алексићеву књигу прогласи најбољом у конкуренцији 37 дела пристиглих на конкурс.

У ужем избору, како наводи „Политика“, нашле су се још и књиге: „Зимски сладолед” Весне Видојевић Гајевић, „Тридесет живота Јелене Јанић” Милке Кнежевић Ивачковић, „Метла за принцезу” Зорице Кубуровић, „Бајке: четвртих седам” Уроша Петровића и „Тата каже гамбит” Стефана Митића Тићмија.

– Алексићева књига је сложено, жанровски и стилски хетерогено дело, које карактеришу лексичка игра, семантичне трансформације, метапоетичке рефлексије и специфични облици лирског разговора са читаоцем – стоји, између осталог, у образложењу жирија.

Алексић је овом наградом додатно употпунио своју већ импресивну књижевну биографију прожету бројним достигнућима због којих с правом носи епитет једног од најзначајнијих ствараоца у књижевности за децу и младе.

Награђена књига, жанровски збирка поезије, описана је као духовити триптих који на најбољи начин наставља плодоносну традицију у оквиру домаће литературе за најмлађе. По доминантном суду критике, Алексић показује да је мајстор стиха и велемајстор у креирању света маште који код најмлађих читалаца подстиче креативност, али и способност да се свет доживи са више духа, љубави и разумевања.

Вреди напоменути да је битан допринос последњем Алексићевом делу дао и илустратор Коста Миловановић.

– На композитном плану, збирка је сачињена из три целине, којима претходи „Уводна песма” пролошког карактера. Прве две целине „Џинови и Страшила” доносе критички отклон према традицији, док „Нешто треће” открива дечју машту остављајући им, у радовићевском маниру, простор за размишљање. Бића према којима би деца могла имати однос анимозитета или страха у Алексићевим песмама постају антропоморфизована, тако да дете-читалац осећа емпатију према њима, чиме њихов хоризонт очекивања бива померен – такође истиче жири.

Дејан Алексић рођен је у Краљеву 1972. године, а дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.

Његов опус је изузетно богат: објавио је тринаест песничких књига, један роман, књигу драма, збирку прича и више од двадесет књига за децу. Поезија му је превођена на бројне европске језике, а посебна издања објављена су на шпанском, пољском, француском, словеначком и македонском. Као аутор за децу заступљен је у читанкама и школској лектири, што сведочи о трајном утицају његовог дела на образовање и културу младих генерација.

Алексић је добитник великог броја књижевних награда. За поезију је освојио „Дисову награду”, награде „Васко Попа”, и „Меша Селимовић”, „Змајеву награду” Матице српске, Награду „Бранко Миљковић” и многе друге. За роман „Петља” награђен је наградама „Милош Црњански” и „Владан Десница”, док је за драму „Вина и пингвина” добио Пекићеву стипендију. У области књижевности за децу добио је награде „Политикин Забавник”, „Невен”, „Душан Радовић”, „Плави чуперак”, „Змајев штап”, „Мали принц” (два пута) и међународно признање „White Raven” у Минхену.

Живи у родном Краљеву, где ради као главни и одговорни уредник у издавачкој делатности „Повеља”, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани”.

Награда „Малени цвет”, која се састоји од повеље и новчаног дела, биће му уручена до краја године у Градској кући у Нишу. Иначе, ради се о награди коју је пре десет година установио Град Ниш уз подршку Министарства културе Републике Србије. Технички реализатор награде је Нишки културни центар.