- Охрид нема традицију конзулског града, Битољ је био то средиште, као и Солун. Али, ево у последњих неколико година ствари се мењају и Охрид постаје тежиште збивања конзуларних одељења, прво дипломатско особље је отворила Турска држава, затим Словенија, па Мађарска, Русија, док је пети почасни конзулат 2022, отворила и Србија, вели Филев.

Деловање на пољу културе представља веома важан сегмент у делатности Филева, током разговора за портал СПОНЕ дотакнута је и књига: „Културно материјална добра у охридском региону за време Краљевства СХС (1918-1940)" чије представљање би требало уприличити у просторијама Српског центра Спона у Скопљу, сагласни су Филев и Станчић.

- Посебна је част и привилегија сачинити и представити публции ово дело чији сам коаутор књиге. Управо је то једно од важних дела самог конзулата, што је ова књига креирана са љубављу и што потенцира предзнак Охрида у једно мирнодобско доба. Отуда идеја да се кроз ово издање афирмише град Охрид управо у раздобљу од 1918. до 1940. С тога у овој књизи имамо илустративно изобиље бројних фотографија и докумената, а наравно врло радо се одазивам на сваку сарадњу са Споном, искрено ће Филев.

- Мислим да је сама књига постигла свој циљ, сами садржај има све што је најважније а то су материјална и културна добра које овај поменути период обухвата и потврђује да се наше заједничко богатство допуњује. И само тако узајамним снагама можемо још чвршће и боље радити, а то је период и богатог заната моје фамилије у прошлости, па и доба угоститељства моије фамилије, када је  ресторан мога деде носио назив: Велика Србија, допуњује Филев.

Конзул најављује и нове активности, једно јесте и деловање, развитак и истраживање струшког региона.

- Лабуништа је права ризница, то је богати крај - Дримкол. Некако заборављен, скрајнут, непознат, а пун потенцијала. Мислим да је потребан озбиљнији приступ, и морам нагласити да наилазим на разумавње државе Србије, и Управе за сарадњу са дијапсором и Србима у региону на челу са директором Кокановићем да треба истражити и приступити тој области и том терену на један озбиљан начин, каже Филев.

-Охридски бисер је непроцењив бренд Охрида и само две охридске породице поседују тајни патент – формулу за израду светски познатог бисера од крљушти охридске плашице, то је наша породица и Талеви.

Познати произвођач охридских бисера каже да се природни бисери праве посебном технологијом за коју се не открива много детаља јер је то породична тајна, која се преноси са генерације на генерацију.

– Представљамо последњи део тајне производње, где се емулзија премазује око површине зрна. Емулзија се добија од крљушти плашице. Четкица је направљена од природне веверичије, камиље или коњске длаке, како би се лакше наносила. Стављамо куглице које су направљене од срца шкољке. Узима се унутрашњи део и од њега се праве различити облици и величине, каже Михајло Филев.

Михајло Филев је четврта генерација породице Филев из Охрида, произвођача чувеног бисера. Тајну његове производње у Охрид донео је руски емигрант Јован Субанович 1920. године, који је дошао као азилант од Октобарске револуције из региона Бајкалског језера у Русији. 

-Традицију у породици Филев започео је мој прадеда Никола Филев, блиски Јованов пријатељ. Он прави један комад и није да заборавља тајну, али не ради тај посао, објашњава Михајло. 

Четири године касније, његов деда Михајло покушава да развије бренд, а затим исто ради и његов отац Никола. Каже да се нада да ће његове две ћерке и син наследити занат.