07. јун 2016.

Учесници „Шарене револуције“ у грађанском антивладином протесту синоћ су у Скопљу подсетили да је 6. јун „крвљу урезан“ у сећања на дан када је свирепо убијен млађани Мартин Нешковски. Зато је читав простор на централном скопском тргу, на месту убиства, био обојен у црвено. Ту је објављена нова грађанска победа, потпуно повлачење аболиције.

Под снажним пристисцима народног гнева масовним грађанским бунтом широм Македоније, уз подршку опозиције и оштрим захтевима Запада, председник Ђорђе Иванов јуче је у потпуности повукао акт контроверзне одлуке о аболицији 56 политичара отварајући простор за решење дубоке двогодишње кризе у земљи. Но, грађански протести започети 12. априла не престају, до испуњења кључних захтева који воде обезбеђењу услова за одржавање кредибилних избора.

Подударно са објављеним захтевима учесника „Шарене револуције“, у грађанском покрету „протестујем“, за време антирежимских демонстрација испред здања Владе на скопском булевару Илинден, централно руководство највеће опозиционе странке Социјалдемократског савеза (СДСМ) Зорана Заева касно синоћ истакло је рокове за испуњења услова за излазак земље из кризе.

До 18. јуна грађани у продуженом протесту и удружена опозиција чекаће да се Уставни суд Македоније изјасни о закону за Специјално јавно тужилаштво (СЈТ), да притворени демонстранти буду ослобођени и да буде обустављен њихов крививични прогон. Уколико се то не испоштује, политички договор из Пржина за решење кризе прогласиће ништавним и сматраће га необавезујућим.

Према објављеним изводима са сатанка, Заев је образложио две опције могућих избора који воде изласку земље из кризе. Наговестио је најбољу солуцију да се избори „одрже 30. октобра, или прве недеље новембра“. То би подразумевало скорашње формирање прелазне владе која би те изборе припремила.

Кључни услови за одржавање слободних и кредибилних избора, остају – реформско уређење сфере медија гарантовањем „подједнаког приступа“ и темељито прочишћење бирачког списка. Са тим „пакетом“ опозиција данас дочекује немачког изасланика у дипломатском посредничком тиму међународне заједнице, амбасадора Јоханеса Хајндла.

Управо пред тај долазак у потпуности је испуњен захтев ЕУ и САД, идентичан са оним изнетим у грађанском бунту широм Македоније, потпуно повлачње аболиције од стране Иванова. Хајндл је претходно поручио да је аболиција „поткопала напоре за излез из кризе“. Накнадну „поправну“ одлуку Иванова поздравио је и комесар за прошиење и добросуседску политику ЕУ, Јоханес Хан. Оценио је да ће та одлука „поново омогућити спровођење правде и специјалном тужиоцу наставак значајног посла“.

После прве „фазе“ потирањем помиловања за 22, сада је тај акт проглашен ништавним за свих 56 политичара, нејвећим делом из владајуће ВМРО-ДПМНЕ, лидера и бившег премијера Николе Груевског, умешаних у скандалозну аферу „прислушкливање“.

Попут тумачења за доношење контроверзне одлуке, тако и сада објавом посредсвом саопштења, а не личним обраћењем, Иванов наглашава уверење да тиме доприноси националном помирењу и трасира излаз из политичке кризе. "Подсетићу још једном да данас у Македонији имамо нову реалност у поређењу са ситуацијом 12. априла. У време спољних претњи и безбедносних опасности, ми имамо функционалне институције способне да изађу на крај са изазовима", наводи се оцена Иванова у саопштењу објављеном из његовог кабинета.

Тајна сведока Крпача

Специјално јавно тужилаштво (СЈТ) копје предводи Катица Јанева сада поново добија „чист терен“ за наставак започетих истрага у рашчишћавању сложеног предмета „прислушкивање“. Међу аболираним политичарима највећи део је из државног врха и владајуће ВМРО-ДПМНЕ, улључујући и самог лидера и бившег премијера Николу Груевског.

Председник Иванов је поништио сва акта појединачних помиловања међу којима је био и директор скопске агенције Нетрес, Коста Крпач, који је у међувремену извршио самоубиство. Иванов није одговорио на питање како се Крпач уопште „нашао“ на списку за помиловање, када је из СЈТ званично потврђено да „то лице није било осумњичено нити се против њега води истрага“, већ се добровољно пријавило за сведочење.

М.С.