15. мај 2010.

Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио у Загребу да је Београд спреман да повуче контратужбу за геноцид против Хрватске, уколико власти у Загребу истовремено повуку своју тужбу пред МСП. Одлуку о томе може да донесе само Влада Хрватске, рекла Јадранка Косор.

Београд је спреман да повуче контратужбу за геноцид против Хрватске, уколико власти у Загребу истовремено повуку своју тужбу пред Међународним судом правде, изјавио је у Загребу председник Владе Србије Мирко Цветковић.

Премијарка Косор је, у име будуће сарадње, уручила премијеру Цветковићу превод прописа ЕУ, који садржи око 100.000 страница.

Косорова је, након састанка са Цветковићем, рекла да је превођење европских правних прописа Хрватску коштало око осам милиона евра и да је уступањем тих докумената Загреб исказао јасну жељу за интензивирање сарадње са Београдом.

"Желим да овај чин буде залог наше добре сарадње и пријатељства наше две земље", рекла је Косор, која је обећала снажну подршку Хрватске свим земљама региона на путу ка ЕУ.

Цветковић је рекао да је Србија задовољна због тога што је Хрватска при крају процеса европских интеграција и изразио очекивање да ће Србија на свом европском путу имати подршку и корист од хрватских искустава.

"Најважније је да је успостављен дух погледа у будућност и дух сарадње. Не желимо да кажемо да су сви проблеми решени, али постоји интерес и воља да се они решавају на конструктиван начин и у интересу обе стране", рекао је Цветковић.

"Генерално смо утврдили принцип да се у периоду пред нама приоритет да дијалогу и налажењу решења и став српске стране је да смо ми спремни да повучемо тужбу ако се постигне договор да истовремено повучемо тужбу без додатних условљавања", рекао је Цветковић после разговора са хрватском премијерком Јадранком Косор.

Председница Владе Хрватске није, међутим, директно одговорила на питање да ли је хрватска страна спремна да одустане од тужбе за геноцид против Србије.

"У Хрватској такву одлуку може донети једино влада и она није до сада о томе расправљала. Важно је да градимо боље односе, да сарађујемо на подручју привредне сарадње и да отварамо странице будућности, а не да се враћамо у прошлост", рекла је Косор.

Према њеним речима, са друге стране, важно је одредити се према злочинима политике Слободана Милошевића и злу које је, како је рекла, "та агресорска политика нанела свима на овом простору".

Цветковић и Косорова састали су се на маргинама Годишње скупштине ЕБРД-а, која је почела у Загребу.

Регион изашао из кризе

Председници влада Западног Балкана констатовали су да се у свим земљама региона економска криза "формално и статистички" завршила, изјавио је премијер Цветковић.

Мирко Цветковић је после састанка са шефовима влада из региона, изјавио да је заједнички оцењено да ће опоравак од последица кризе ићи спорије него што се очекивало.

"Такође је процена да би криза могла имати одређене реперкусије на питање брзине европских интеграција, и због тога је договорено да све земље и уз подршку ЕБРД наставе да се боре да се брзина европских интеграција убрза и да се читав западни Балкан укључи у ЕУ", рекао је Цветковић.

Према његовим речима, све земље региона имају одређене инфраструктурне пројекте, у којима је ЕБРД спреман да помогне, али се превасходно мора инсистирати на томе да се повећа обим економске сарадње у региону.

Радни ручак, коме су присуствовали премијери Хрватске, Србије, БиХ, Македоније, Црне Горе и Албаније, одржан је на маргинама годишње скупштине ЕБРД.

Премијер Цветковић ће се током дана у Загребу у Банским дворима састати са председницом Владе Хрватске Јадранком Косор.

Најтежа криза од почетка транзиције

Председник Европске банке за обнову и развој Томас Миров раније током дана је у обраћању премијерима земаља региона изјавио да европске интеграције остаје централна визија за Југоисточну Европе.

"То остаје кључно за вас, за регион, и за Европу, иако недавни догађаји на финансијском тржишту могу замаглити ту визију, надајмо се само привремено", изјавио је Миров.

Подсећајући да се регион суочио са најгором економском кризом од почетка транзиције, Миров је истакао да главни покретачи економског раста у преткризном периоду могу остати ограничени у наредним годинама.

Због тога је неопходно пронаћи и развити нове изворе привредног раста, навео је председник ЕБРД, истичући пет кључних области деловања које захтевају политички фокус земаља региона ради постизања одрживог раста у наредним годинама.

Поред процеса европских интеграција, Миров је нагласио неопходност развоја локалних финансијских тржишта, као и подршку малим и средњим предузећима, кроз обезбеђивање извора финансирања, одговарајуће законодавство и изградњу инфраструктуре.

Миров је напоменуо и да све економије региона могу повећати своју конкурентност кроз борбу за већу енергетску ефикасност, која остаје кључни проблем у земљама у којима је ЕБРД активан.

Регионална трговина шанса за развој

Истичући да су све успешне економије засноване на добрим трговачким везама, Миров је указао да је унапређивање регионалне трговине велика шанса за развој земаља Југоисточне Европе.

Годишња скупштина ЕБРД окупила је у Загребу делегације 63 земље чланице и више од две и по хиљаде банкара, привредника и инвеститора, а главна тема скупа је економски опоравак.

Акционари Европске банке за обнову и развој одлучили су да повећају капитал те банке за 50 одсто и тиме отворе пут повећању инвестиција ЕБРД у следећих пет година, будући да регион централне и источне Европе излази из најдубље рецесије од пада комунизма, наведено је у саопштењу те финанасијске институције.

Борд гувернера ЕБРД одобрио је то повећање капитала у контексту општег одобрења стратегије те банке за период 2011-2015.

Капитал ће бити повећан на 30 милијарди евра, са 20 милијарди евра, што ће омогућити ЕБРД да у периоду од 2010. до 2012. годишње инвестира по девет милијарди евра и по 8,5 милијарди евра у свакој од наредне три године.

У делегацији Србије на годишњој скупштини ЕБРД су, поред премијера Цветковића, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, министарка финансија Диана Драгутиновић и шефица владине Канцеларије за придруживање ЕУ Милица Делевић.