Другим речима, професорка Ћирић, која је изузетан познаваоц историје уметности у средњем веку, посебно уметности на овим просторима, у препуној СПОНИ je говорила о два бисера српске духовности из средњег века, о цркви Светог Ђорђа из Старог Нагоричинa и о цркви Богородице из Матеича.

Истичући важност наших богомоља, које су се према конфигурацији терена од памтивека градиле на брдима или на високим местима, професорка Ћирић објашњава топоним Нагорчино – На гори чино.

Осврћући се на Матеич, слично као и манастир Матка, изведен из речи Мати, др Ћирић потенцира да се негде пише и Матејић, који је у македонском језику познат као Матејче.

Уз дивне спојеве времена и лица из наше богате и живописне историје, Јасмина С. Ћирић тумачи краља Милутина, деду цара Душана, његову жену Симониду, истичући да су кроз историју били најозлоглашенији краљевски пар тог времена.

Најстарији помен манастира Матеич налази у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века је Милутинов унук Стефан Душан отпочео са обновом манастира коју су око 1357. године довршили његов син Урош и супруга Јелена.

Српски манастири из средњег века у овом делу земље су били фантастични примери дивне старонагоричке школе сликарства.

***

Претходно данас...

Изузетно садржајан разговор у амбасади Републике Србије у Скопљу о уметнички токовима за време краља Стефана Уроша II Милутина и осветљавањем дела архитектуре тог периода зачињених Збирником о Св Краљу са Научног скупа одржаног у Скопљу 2021. који је лично др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета, Универзитета у Крагујевцу уручила Њеној Екселенцији Невени Јовановић. 

Том приликом сагледано је ближе упознавање са уметничким вредностима из драгоцене непревазиђене заоставштине током четрдесетогодишње владавине великог градитеља и задужбинара...
Састанку је присуствовао Милутин Станчић из Споне као и министар саветник Александар Кнежевић.