19. фебруар 2015.
- Нисам био 20 година у Скопљу. Војску сам служио 1981. на аеродрому Петровец... Дошао сам због жте ракије, зато ћу док причамо са њом ћаскати, немојте кафу доносит, а телефон гасим, јер нема шанси да се у очи погледамо, каже др Неле Карајлић, рођен као Ненад Јанковић, у екслузивном разговору за Спону, уочи вечерашње манифестације Златна Бубамара популарности у Универзалној сали у Скопљу.
У свом прегледу паралела промена из прошлости и поновном упознавању „оријентира" у свом стилу отткрива.
- Видео сам Шутку, што ми је посебно драго. Она је остала иста, непромењена, за разлику од центра града. Тамо више ништа није исто. Видео сам и онај амбијент Пластичарске улице, па одскакање од те нормале, америчку амбасаду, нисам скренуо ка њој, знао сам да сам промашио, јер ми је Водно оријентир. Ал нема везе возао сам се мало подуже, наставља у једном даху Неле. Па одједном са „позиције" – „фротмена" култне групе Забрањено пушење, додаје – „видим да је актуелно овде - забрањено је пушит."
- То је незаобилазна животна тема, и у филозофском схватању живота, у избору здраве средине?
- У Београду сам, али тачније на Космају, тамо дишем пуним плућима, поготову након инфаркта који сам преживео пре четири године, каже Неле и додаје - Увек су ми Цигани инспирација. То је та незаменљива филозофија живота, ето обновио сам је док смо радили оперу Дом за вешање у Паризу. Продубио тај њихов аутентични језик.
- Мого бих и о овом нашем језику који овде знам да нестаје, али да не задирем превише јер ће одмах рећи, ево Неле опет о политици... а и неће разумети о чему то ми говоримо.
Видите, то је сасвим легитимно само што капитализам сада намеће сушту супротност. То је оно, ја медитирам, тражим време за Бога, а ти ми баци неку пару...
- Вруће су импресије и искуства „шетње Сарајевом" после „висинске" промоције књиге на Јахорини?
- Што се тиче Сарајева, могао бих до сутра говорити, али било је - забавно. Далеко да је било страшно.
Након дивне промоције моје књиге на Јахорини, у хотелу "Бистрица", опустили смо се и уз шалу и песму паде идеја да се сутра у пристојном броју спустимо у Сарајево у један ресторан са врхунском клопом. Ја их подсјетих да моја маленкост нема неку нарочиту репутацију у главном граду Босне и Херцеговине... и, ето, каже Неле, извлачећи поново паралеле.
Априла 1992. у ратном ковитлацу у Босни и Херцеговини из Сарајева је избегао у Београд. С новом поставом наставио је рад групе Но смокинг оркестра. Компоновао је музику за филм Емира Кустурице „Црна мачка бели мачор" из 1998. године. Такође је компоновао музику, али и написао сценарио, режирао и глумио у серији „Сложна браћа" 1995. Оснивач је покрета Новог примитивизма...
- Жалосно је шта се дешава у Србији данас. Видим да је иста слика као овде. Пратим шта се и овде збива. Ето, радили смо мало на Првој телевизији, али видим нема расположења за наставак, нико не зове, нема храброг јунака, а кажу слобода медија, ајт да им не кваримо...нек буде.
На подсећање да ето, кажу - нема забаве, хумора, сатире, са смехом одобрава, „Нема пруге болан". „Видим да нема ни К15 овде. Исто је, али, како кажу, уче једни од других."
- Пишем интензивно, то ме опушта, придржавам се и медикамената, имам читав списак тога. Али, ето као што видиш, не лишим се жте, а и овај Мерлот није лош, јањетину нисте изнели, али прија и ова свињетина. Сад није ко она на Космају, та је незаменљива. А и пилетину одламам, јер су препоручили доктори да не једем масно.
На Космају има једна печењара где је на врху прасе, на доњем нивоу је јање, а испод пиле се крчка, па ајт земљаче пробај, каже Неле и онако у свом маниру, неочекивано пита: „одакле си ти Милутине"? Одавде, из Скопља, на шта ће одмах – „а што рече, па ко да си покисао". У нестајању смо овде, кажем, а он ће уз закључак „а како и нећемо кад нестајемо и у Србији."
- Кључну улогу свега је учинио Ватикан и Британија у 19. веку кад је донета одлука декрет да се и како разбије српско ткиво, тако што ће се направити разлика по религијској основи, што је и наша Црква прихватила , па нема Србија католика, нема Србина муслимана...
Али ко што рекох, ајт да не дужимо задржимо се на овој културној основи разговора....
Мелодије се преливају кроз историју, као што се то највише огледа на Балкану. Тај се мелос ширио преко Турака, Цигана, па на даље, тако имамо Ђурђевдан. Од Шутке па даље...
Од Беча до Истанбула имате мешану салату. Ту имаш све и то нема нигде. На том простору - док ми имамо мељанац, у Америци имаш једну једину ритмику...
Награда и промоција
Неле ће се вечеарас представити публици у Универзалној сали у Скопљу са пар мелодија и примити награду Златна бубамара популарности. Своју аутобиографску књигу „Фајронт у Сарајеву", издали су куће Лагуна и Вечерње новости.
Милутин Станчић
