У току је процес утврђивања шта се десило са меморијалима који су у међувремену нестали и колико њих заиста постоји данас, пошто је део главних ратишта у балканским ратовима и Првом светском рату био на просторима данашње Северне Македоније. Уз помоћ и сарадњу многих људи и из Србије и из Македоније, наша сазнања о српским ратним меморијалима у Македонији су данас много већа него што су била пре деценију и по и процес утврђивања и даље траје. И поред велике жеље да се то наслеђе обнови и уреди, недостатак финансијских средстава онемогућава да обнављања буду опсежнија. 

Разлог је и хроничан недостатак стручњака који би могли тиме да се баве, имајући у виду да је наслеђе у Македонији само један део угроженог наслеђа Републике Србије и српског народа. 
 
Који су споменици на територији Северне Македоније обновљени у претходном преиоду?

У протеклих десетак година, Републички завод је учествовао у две веће обнове српских меморијала у Македонији. Прва је обнова Спомен костурнице на Зебрњаку 2012. године, а друга - Спомен комплекс на Кајмакчалану 2016. године. Ове године смо обновили Спомен плоче на месту погибије Војводе Вука код села Груништа у општини Новаци, каже др Лајбеншпергер. Наше екипе су у том периоду више пута боравиле у Северној Македонији и спремљено је неколико пројеката за обнову, али до реализације није дошло из неколико разлога. Период пандемије је онемогућио спровођење нових конзерваторско-рестаураторских радова на Спомен костурници на Зебрњаку. Тај пројекат, као и неколико других, сада се морају ревидирати, јер су цене у грађевинској индустрији више него пре пандемије.

Који ће објекти бити обновљени у наредном периоду?

Републички завод у овом тренутку ради на завршетку корекција цена пројекта конзерваторско-рестаураторских радова на Зебрњаку и припреми пројекта за обнову Спомен костурнице на Српском војничком гробљу у Битољу. Надамо се да би ти радови могли да се спроведу следеће године. Поред тога, активно се бавимо решавањем проблема који постоје на Кајмакчалану, како би се цео комплекс обновио у будућности. Бавимо се и проблематиком других ратних меморијала. Очекујемо да ћемо ускоро потписати Уговоре о сарадњи са неколико македонских установа у чијој надлежности је заштита културног наслеђа на територији Републике Северне Македоније. Та сарадња би требало да нам омогући ефикаснији рад на заштити наслеђа које треба обновити.

На који начин Завод одучује које споменике треба обновити? 

Параметри на основу којих се одређују приоритети за обнову су веома комплексни. Најважније је стање објекта и хитност његове обнове. Некада објекат у лошијем стању није угрожен колико објекат у бољем стању којем прети опасност од убрзаног пропадања или нестанка. Поред тога, ту су и власнички односи, могућност финансирања. Неопходно је саглeдати све аспекте стања, угрожености и могућности обнове већег броја објеката и локалитета и онда донети одлуку шта се може урадити са расположивим ресурсима. 

Каква је сарадња између надлежних институција Србије и Северне Македоније? И каква је била у прошлости?

Републички завод за заштиту споменика културе из Београда већ више деценија учествује у активностима на заштити српских ратних меморијала у Македонији. Сарадња између Србије и Македоније на том пољу је започета крајем 60-тих година двадесетог века. Нажалост, прекинута је распадом Југославије, да би била настављена у 21. веку. 

Мислим да је у овом тренутку ситуација боља него раније. Односи између две земље су бољи, па тако и сарадња међу институцијама. У прошлости су колеге имале различите проблеме којих у последње време нема. Међутим, понекад је и тешко разлучити да ли је проблем системски – у државним односима, односима установа или је само проблем са особама са којима се разговара, преговара или сарађује. Пре свега, постоји проблематика око погледа на улогу српске војске у Првом балканском рату, где српска страна сматра то ослобођењем, а са македонске стране се чују гласови да је то била замена једне окупације другом.

Не улазећи у ту проблематику сада, могу да кажем да, ипак, долази до схватања да тим војницима ипак треба одати почаст и обезбедити одговарајућа места вечног починка, без обзира на различите погледе и каснију историју.У крајњој линији, ти војници су ослобађали (и ослободили) словенски живаљ на простору данашње Северне Македоније од Османске владавине.

Да би дошло до одлуке о обнови српских споменика ван територије Србије, неопходна је сарадња и договор Министарства културе и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања? Како то функционише?

У оба министарства постоји интерес за обнову српских ратних меморијала у Северној Македонији и оба су те радове и финансирала у прошлости. За предвиђене радове на Спомен костурници на Зебрњаку, већ постоје средства која су оба министарства још раније определила. Мислим, лично, да би било добро да се сви мало више активирамо око Македоније, али сви имамо и друге радне задатке са којима се свакодневно боримо.

У сваком случају, имајући у виду целокупно српско меморијално наслеђе у иностранству, мислим да су активности највише усмерене управо ка Северној Македонији. 

Спомен костурница на брду Зебрњак је однедавно угрожена због минирања која се у близини одвијају ради поновног активирања каменолома. Каква је билареакција Србије и како ће се решити овај проблем? 

У интересу је Републике Србије да остаци Спомен костурнице на Зебрњаку остану у нетакнутом стању. Након добијених информација о планираним минирањима, Републички завод се укључио у ту проблематику. Као орган Републике Србије, нисмо у могућности да забранимо неке активности на простору друге земље, али можемо да изразимо наше ставове. Ми смо, у контакту са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, Амбасадом Републике Србије у Скопљу и одговарајућим институцијама у Северној Македонији, изразили бојазан око угрожености Спомен костурнице због реактивације каменолома. 

Пошто смо испратили минирање које је обављено током октобра и добили резултате наших стручњака са Рударско-геолошког факултета, очекујемо и резултате мерења која су спровеле колеге из Македоније. Када будемо имали све релевантне податке пред собом, донећемо и одлуку који су даљи кораци у нашем поступању, односно предлози које би упутили колегама из Македоније, како би се дошло до најбољег решења. Наравно, о томе ћемо разговарати и са надлежним Министарством рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, односно колегама из Сектора за борачко-инвалидску заштиту, каже у разовору за СПОНУ др Ненад Лајбеншпергер из Завода за заштиту споменика
Републике Србије.

Слово, новембар