13. новембар 2013.

Данас се навршавају тачно два века од рођења писца "Горског вијенца" Петра II Петровића Његоша, митрополита црногорско-приморског. Његош још као млад владар средио политичке прилике у земљи, организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио сенат, подигао прву основну школу и основао штампарију.

На данашњи дан пре тачно два века рођен је писац "Горског вијенца" Петра II Петровић Његош, митрополит црногорско-приморски.

Његош је рођен као Раде Томов Петровић 1. (13) новембра 1813. у Његушима, а умро на оближњем Цетињу 19. (31) октобра 1851. године.

У Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве, од ове године је 19. мај датум празновања Његоша као светитеља.

Његош је још као млад владар средио политичке прилике у земљи, организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио сенат, подигао прву основну школу и основао штампарију (1834. године).

По властитој жељи Његош је септембра 1855. године, у време владавине књаза Данила Петровића, сахрањен у капели на Ловћену.

Ту капелу је управо Његош замислио као цркву Светог Петра Првог Цетињског, свог стрица и претходника на владичанском трону, као маузолеј. Управо је песник и владика Његош прогласио Петра Цетињског за свеца. Том свецу је у календару СПЦ посвећен 31. октобар.

Пре него што је 1974. године, на врху Ловћена, замењена гранитним маузолејом - споменичким комплексом, који је пројектовао хрватски вајар Иван Мештровић, капела је неколико пута претрпела велика оштећења, највише у Првом светском рату, крајем 1915. године, када је погођена пројектилима аустријске артиљерије.

Средином двадесетих година прошлог века направљена је нова капела, у коју су тада пребачене Његошеве кости.

Када је маузолеј направљен, камење којим је капела била озидана обележено је и похрањено у подножју Ловћена, са идејом да се на другом месту обнови капела.

О Његошу, који се сматра највећим и српским и црногорским песником, први је писао његов савременик - српски писац Љуба Ненадовић у "Писмима из Италије". Ненадовић, који се са Његошем сретао у више наврата у Италији, и у својим Писмима о Црногорцима је опевао Црну Гору и њене становнике, то је слика одушевљена и идеализована, али занимљива, пуна анегдота и духа.

У центру Београда, између Капетан Мишиног здања и Филозофског факултета је његов бронзани лик, дело Сретена Стојановића. Подигнут је 1994. године. У општини Бачка Топола једно место назива се Његошево.

Пре тачно пола столећа, поводом 150. годишњице Његошевог рођења, у Црној Гори је уведена и данас највећа књижевна награда на бившим југословенским просторима. Награда који носи његово име се додељује једном у четири године.

Културно-образовни програм Радио-телевизије Србије у новембру приказује циклус емисија посвећених овом великану српске књижевности и историје.

Радио-телевизија Србије и Српско библиофилско друштво 200 година од рођења Петра Другог Петровића Његоша, обележава и изложбом првих и ретких издања Његошевих књига под називом "Владика и песник - владар и мислилац", која је отворена у Галерији-холу РТС-а.

На поставци (Владика и песник, владар и мислилац) изложена су, осим оригиналног првог издања "Горског вијенца" из 1847. године, и оригинална прва издања "Луче микрокозма" из 1845, "Лажног цара Шћепана Малог" из 1851. године и "Свободијаде" из 1854. године.

Свечаност у Народном позоришту у Београду

У част великог песника у Народном позоришту у Београду, у 19.30 биће изведено музичко-сценско дело "Његош небом осијан" уз пренос на Другом програму РТС-а.