28. фебруар 2010.

Дворски комплекс на Дедињу у Београду, са покретним предметима историјског значаја у њему, одлуком Владе Републике Србије проглашен је за културно добро.

У оквиру тог споменика културе, грађеног од 1924. до 1936. налазе се архитектонски објекти дворског комплекса, дворски парк и дворски мобилијар и збирке уметничких дела. Најстарији објекат је „сламната кућа“, подигнута 1923-1924. према пројекту инжењера Иве Валанда. Краљевски двор саграђен је 1925. по замисли архитекте Живојина Николића. Здање је саграђено у духу српско-византијске традиције и чини јединствену целину са капелом Св. Андреја.

Посебном декоративношћу се посебно издвајају просторије сутурена, које је осмислио архитекта Краснов, по узору на најстарији објекат московског Кремља. Пратећи објекти су зграде дворског економата, дворске страже и дворске жандармерије.

У оквиру споменика културе налази се и Бели двор, саграђен 1936. на основу пројекта Александра Ђорђевића. Уз њега су подигнуте зграде дворске кухиње и гараже. Дворски парк, укупне површине 15 хектара, са пратећим  објектима и мобилијаром, подразумева бели павиљон, концертну терасу и базен – водено огледало.

Према саопштењу Министарства културе Србије, у збирци уметничких вредности су дела европског сликарства, југословенских уметника, југословенске скулптуре, колекције тепиха и таписерија, предмета од сребра, порцелана и стакла, намештаја, као и библиотека.

Дворски комплекс на Дедињу у јавности назван „српским  Версајем“, 2001. године уступљен је на коришћење принцу Александру Карађорђевићу. До 2004. године принц је финансирао поправке и адаптације, а потом је укупно одржавање пребачено на терет државног буџета преко Министарства културе.

После Другог светског рата у Белом двору је боравио Јосип Броз Тито, а 90-тих година и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

Дворски комплекс на Дедињу изграђен је на иницијативу краља Александра Карађорђевића – Првог Ујединитеља, који је сматрао да је Нови двор у центру града неадкватан за живот краљевске породице. Краљевски двор, изграђен   крајем 20-тих година минулог века, био је резиденција краља Александра Ујединитеља и краља Петра Другог. Бели (принчевски) двор изграђен је у другој половини 30-тих година прошлог века, новцем краља Александра Првог, као резиданција за престолонаслединика Петра и принчеве Томислава и Андреја Карађорђевића.

Након убиства краља Александра у Марсеју 1934. године, бригу о завршетку Белог двора – до пунолетства краља Петра Другог, преузео је кнез-намесник Павле Карађорђевић.