25. новембар 2010.
Уколико је тачно да српски привредници немају исти третман у Хрватској као хрватски у Србији, очекујем да се то промени, рекао у Загребу Борис Тадић. У Хрватској више нема политичке опструкције привредне сарадње са Србијом, поручио Иво Јосиповић.
Председник Србије Борис Тадић, на отварању "Бизнис форума" у Загребу, рекао је да, уколико су тачне примедбе српских привредника да немају исти третман у Хрватској као хрватска предузећа у Србији, очекује да се то промени.
На отварању скупа, на којем учествује 70 привредника из Србије и 60 из Хрватске, Тадић је истакао да се међу двема земљама отвара нови вид сарадње, политичке и економске, и истакао да привреде две државе морају бити отворене и конкурентне, како би издржале утакмицу.
Хрватски председник Иво Јосиповић поручио је да има добру вест, а то је да у Хрватској више нема политичке опструкције привредне сарадње са Србијом. Јосиповић је рекао да је, у неким другим временима, постојала политика опструкција, предрасуда и страх од те сарадње, али да је то време сада прошло.
Председник Хрватске је указао и да је неопходно да се сломе остаци политике, која из сваке сарадње прави афере.
"Негирам да у Хрватској српска улагања нису добродошла, али потврђујем да је било случајева дискриминације српских предузећа", рекао је, додајући да је Тадића упознао и са листом хрватских предузећа која су била дискриминисана у Србији.
Према подацима Привредне коморе Србије, у Србији послује више од 200 хрватских фирми, док је у Хрватској присутно само десетак представништава српских фирми.
Вечни заједнички интереси
Борис Тадић је поручио да је веома важно сагледати заједничке ресурсе и искористити шансе које две државе имају у металској и одбрамбеној индустрији.
"Важно је, истовремено, сагледати тржишта која су нам пријатељска, а све у циљу постизања вишег стандарда за грађане обе државе", поручио је Тадић.
Према његовим речима, братство и јединство две државе више не постоји, али су остали вечни заједнички интереси. Према Тадићевом мишљењу, не постоји политика која је добра, а да се не ослања на привреду и производњу.
"Залажем се за економију која је утемељена на привреди и производњи. Производња је оно што је суштинско", рекао је Тадић, додајући да није лако произвести, продати и изборити се са конкуренцијом, али да је то једна од хроничних болести и Србије и Хрватске.
У хроничне болести обе земље, према његовим речима, спадају и трговински дефицит, лоши показатељи увоза и извоза, задуженост, као и схватање да је држава непресушни резервоар новца из кога се могу подмирити све потребе и решити сви проблеми.
Ни Србија ни Хрватска не могу остварити високу стопу раста и стандард, ако не промене структуру привреде и оријентишу се ка високим технологијама и извозу, пошто ће, у супротном, заостајати и неће моћи да се изборе на међународном тржишту, оценио је председник Србије.
Јосиповић: Сарадња предуслов успеха
Хрватски председник је нагласио да се само заједничком сарадњом две земље, али и сарадњом са осталим земљама региона, може постићи добар резултат, поготово у скором времену, када ће Хрватска и Србија бити делови великог европског тржишта са строгим правилима и законима.
"У прилици смо да успемо на тржишту, ако сарађујемо. Наше мале привреде морају се носити са привредама већих земаља које су развијеније и које имају јаку политичку подршку", рекао је Јосиповић.
Хрватски председник је изразио спремност да, како је рекао, подели искуства Хрватске у приближавању ЕУ, али и указао на потребу коришћења заједничких искустава из времена сарадње са несврстанима коју је, како је рекао, упропастила идеологија.
Јосиповић је набројио подручја у којима се може развијати сарадња Србије и Хрватске, од индустрије до енергетике, истичући да је пољопривреда природно подручје сарадње и да су хрватска предузећа успешно инвестирала у Србији.
Рад на повратку избеглих
Тадић и Јосиповић данас су посетили Крњак, код Карловаца, где живе повратничке породице Срба и босанских Хрвата. Председници су се сложили да је неопходно радити на повратку избеглих и, како је рекао председник Србије, на разбијању предрасуда, страхова и анимозитета, а уз уважавање различитости.
Тадић је рекао да су Србија и Хрватска ушле у нову фазу односа, у жељи да се побољшају перспективе Срба и Хрвата који заједно живе.
"Недавно смо били у једном хрватском селу у Војводини, а данас смо овде, јер је наше опредељење да решавамо све проблеме са којима се повратници суочавају", рекао је српски председник, указујући да је његово и опредељење његовог хрватског колеге да олакшају живот избеглицама и повратницима, укључујући економски положај и радна места.
"Ожиљци од ратова су болни, али заједничким напором учинићемо да суживот буде што бољи и перспективнији", рекао је Иво Јосиповић.
"На нама је да учинимо напор да охрабримо повратнике, иако знамо да се неће сви вратити, поготово не сви млади људи. Зато је потребно створити услове, отворити радна места и омогућити што квалитетнији живот", рекао је Јосиповић.
Тадић и Јосиповић обишли су манастир Крупу, у северној Далмацији, и поручили да тај манастир представља симбол постојања православља и српског народа у Хрватској и знак да је могућ заједнички живот два народа.
Истичући да манастир Крупа, подно Велебита, потиче из 14. века, Тадић је рекао да је та грађевина блистав исказ архитектуре, културе и идентитета српског народа и нагласио да је важно поштовати све елементе идентитета.
У манастиру постоји икона којој су се молили многи, и православци и католици, рекао је Тадић, и додао да она сведочи о везама и контактима Српске православне цркве са црквама у целом свету. Председник Хрватске је рекао да чињеница да су манастиру враћене иконе представља пример који говори о добрим намерама о томе да је могућ наставак заједничког живота и пријатељства.
У манастиру Крупи, отворена је обновљена ризница у којој се налазе, недавно враћене, 24 рестауриране иконе непроцењиве вредности, које су за време рата однете у Србију због заштите.
Економски савезници
Председник хрватске привредне коморе Надан Видошевић указао је да Србија и Хрватска, удружене, могу постати релевантан чинилац на економској сцени Европе.
"Сањам дан када ћемо бити савезници на европском и светском тлу", казао је Видошевић, на отварању Бизнис форума у Загребу.
Председник ПКС Милош Бугарин подсетио је да о успешној сарадњи између две земље говори и податак да је у 2008. години кризе обим трговинске размене износио 1,2 милијарде долара.
Бугарин је рекао да је Србија у тој размени бележи дефицит који није велики и могуће га је смањити у наредној години.
Он је указао да су виши облици привредне сарадње, као што су заједничка улагања и стварање услова за излазак на трећа тржишта, веома потребни како би се подигле економије две земље.