После мирног детињства проведеног на салашу и селу, најзначајнији догађаји који су обележили нашу прошлост повукли су познатог фоторепортера у своје раље. У интимној исповести, Имре Сабо се присећа тих бројних тренутака.

На жалост, прехлада и висока температура га спречава да дође у Скопље, на своју изложбу, али, како каже његов пријатељ Боро Рудић, све је спремно за изложбу.

Када је у већем друштву, усред ноћи, дошло до расправе ко од нас може најбоље да нацрта круг, Имре Сабо (Мокрин, 1956) – бивши фоторепортер Илустроване Политике, Политике, Интервјуа, НИН-а , сарадник Штерна, Фокуса, Шпигла, Монда, Тајма, Њузвика и Хералд трибјуна, уредник фотографија у Данасу, НИН-у, недељнику Блиц њуз, Статусу, агенцији Фонет – изговорио је реченицу која довољно говори о његовим искуствима у рату деведесетих. Никад ниси толико свестан савршеног круга као кад ти је лула на челу. 

Догађаји, вести – брзо су га увукли у чељусти, готово ништа му није умакло. Бачен је право у ватру, из детињства и младости проведених на селу, или код родитеља на салашу. Тако далеко од света, по доласку у Београд постаје сведок највећих историјских превирања.

У јуну ће у Кикиндију бити представљена књига Имре Сабо: живот кроз циљ, у издању Народне библиотеке „Јован Поповић” Кикинди, уз пратећу изложбу.

Кућа на продају

Фотографију Кућа на продају снимио сам 1981. године на Косову. Насловна страна, прва у животу; Брзо сам стекао славу у овом послу. Отишао сам на Косово, испратили су ме са овим речима: „Мали, има срања!“ Не сликајте поломљено, већ лепо, да бисмо то могли да илуструјемо."

Стигнемо у Косово Поље и ја усликам баба Милушу и знак „Кућа на продају“. Наравно, тада још није се причало о исељавању! Као припадник националне мањине који због ове чињенице никада у животу није имао проблема, одлазим тамо где је српско становништво јако потлачено. 

Враћамо се у Београд. Била је ноћ и кренули смо код заменика главног уредника. Искрено му кажем шта сам видео. Променио је насловну страну, направили смо бум Опет политичка јерес. Али, погледајте потпис - фото: Имре Сабо - не могу да ме ухапсе. 

Онда сам ишао на Косово недељу за недељом. Фотографисао сам телеобјективом, тајно, запаљену Пећку патријаршију са руговским војводом у првом плану. Касније сам морао да направим помирљиву насловницу: Шабана и Јордана. Ограда, комшије из села Бресје. Србин носи шајкачу, албанац – кече. Они говоре. Али иза Јордана стоји бели коњ. Нисам имао појма да бели коњ симболизује исељавање... - причао је недавно у интервјуу за Радар.