19. мај 2012.

Само са двојицом провела је ноћ – са директором холандске фирме и млађим аустријским дипломатом, а још тројици била је дневна пратња.

Високе потпетице, уске панталоне и распуштена смеђа дуга коса. Испод тамних наочара за сунце назире се дискретна шминка и неговано лице. Не делује нимало вулгарно, напротив.

- Не, не зовем се Нора – каже, благо се осмехујући, док пали цигарету. – То име користим само у послу.

Опрезно, осврћући се око себе, из шљаштеће маркиране торбице, вади и пружа једну подсетницу. Симболично, еротска фотографија полунаге жене, број телефона и потпис на енглеском „For your pleasure“

- Не волим када ме називају проститутком. Ја радим исто што и политичари или директори. Само то не кријем. Ја не продајем само своје тело, већ пружам много више од тога. Они продају и себе и своја начела и породицу и пријатеље, све раде за новац – самоуверено говори ова тридесетдвогодишња рођена Београђанка.

У Новом Саду живи већ седам година. У овом граду је, како пишу Вечерње новости, елитну проституцију, тврди, издигла на највиши ниво. Када се 2005. године доселила, понудила је своје услуге странцима на Пољопривредном сајму, а од једног клијента прихватила сугестију да направи визит-карту.

На овогодишњем Пољопровредном сајму, своје друштво богатим бизнисменима из Европе, наплатила је укупно 6.000 евра. Само са двојицом провела је ноћ (са директором холандске фирме и млађим аустријским дипломатом), а још тројици била је дневна пратња. Само од дружења са Холанђанином и Аустријанцем зарадила је 4.000 евра.

- Пољопривредни сајам је за мене најуноснији посао у целој години – признаје Нора. – Говорим три језика: енглески, немачки и мађарски, и на њима, ма колико то некоме можда звучало чудно, са мојим клијентима и њиховим пословним партнерима водим сасвим интелектуалне разговоре.

То није чудно, јер је Нора студирала политичке науке у Београду, које је напустила због тешке материјалне ситуације, на четвртој години.

- Моја рођена сестра и даље живи у Београду, ја јој својим новцем помажем да заврши студије – наставља. – Родитељи су нам разведени, и само са мајком смо у контакту. Моја прича се заправо своди на то да сам на време схватила да је човек данас без новца – ништа. Моја тетка је умрла од рака, јер није имала пара за лечење.

Нора, отворено и без устезања, признаје да је нико није натерао да се бави овим „послом“. Сама је одлучила на који начин ће зарађивати за живот. Не стиди се свог позива. Мушкарци који хоће са њом да проведу време морају да испуне три услова – да буду васпитани, шармантни и наравно – богати.

Избирљива је постала пошто ју је један Грк, пре три године, ухватио за косу и почео да вуче напоље из ресторана. Био је пијан, а она је, увидевши то, у пола вечери ставила на сто новац који јој увек унапред муштерије дају, и саопштила му да од ноћи проведене са њом ипак неће ништа бити.

- Наравно, увек има оних који су дрски и безобразни, али с њима лако излазим на крај. Имам једног пријатеља спремног да ме заштити у таквим ситуацијама – закључила је Нора са нимало наивним осмехом.

Визит-карте уобичајене

Власник једне мале штампарије, код ког Нора штампа подсетнице, каже да је две недеље пред Пољопривредни сајам имао пуне руке посла.

- Садржај визит-карти је углавном увек исти: полугола девојка са изразом великог задовољства на лицу са бројем телефона – каже он. – Похотну девојку са слике прати углавном и изазовна порука типа „пробај ме“, „растопи ме“, „задовољићу те“, „узми ме“ и слично. Најчешће траже да се визит-карте штампају са једне стране на српском, а са друге на енглеском језику, а израђују и по 2.000 комада.

Није једина

Нора није била једина девојка која је своје услуге нудила богатим учесницима минулог сајма, било је ту и десетак њених колегиница из Београда, Зрењанина, Крагујевца, па чак и Мађарске. Није била ни најтраженија. То је била једна млада мелескиња, којој је директор познате иностране компаније платио 5.000 евра за два дана.