24. септембар 2018.
Вербални, музички и плесни фолклор у Србији има дугу рецепцију и ужива велико поштовање у свету још од романтичарског доба и збирки Вука Караџића, а и данас се то потврђује, нарочито кад је реч о одређеним веома живим формама, перформансима и спектаклима.
„Проучавање фолклора такође има лепу традицију не само на универзитетима и институтима, већ и у оквиру различитих професионалних и аматерских удружења и индивидуалних иницијатива. Али пошто је фолклор по природи ствари везан за национални и етнички идентитет, његово промовисање и изучавање било је и под политичким надзором. Отуд у Србији, за разлику од потпоре коју су имале бивше југословенске републике, није било политичке воље да се подржи оснивање института за изучавање фолклора нити континуирано издавање специјализованих часописа на националном нивоу", објашњава за Портал РТС-а проф. др Соња Петровић са Филолошког факултета у Београду.
Некадашње Удружење фолклориста Србије деловало је у оквиру Савеза удружења фолклориста Југославије (1951‒1989) и угасило се с распадом бивше државе, а у исто време престао је да излази и часопис Савеза Народно стваралаштво ‒ Folklor. Једини фолклористички часопис у Србији Расковник престао је да излази 2000. године. Тек недавно, 2014, основано је Удружење фолклориста Србије као струковно удружење, с намером да обједини изучавање свих видова фолклора у оквиру различитих струка, пројеката и установа, подстакне интердисциплинарност и међународну сарадњу, организује научне скупове, теренска истраживања, пројекте. Две године касније, 2016, Удружење фолклориста Србије покренуло је и свој научни часопис ‒ Фолклористику.
Часопис Фолклористика је основан с намером да објављивањем оригиналних, квалитетних и анонимно рецензираних радова, као и приказа и грађе, доприноси афирмацији струке, научних истраживања, образовања и разноликих видова фолклорне културе и нематеријалног културног наслеђа у Србији. У Фолклористици се овдашњој и страној публици представљају различити видови истраживања фолклора у Србији, а уредништво настоји да се проучавања и проучаваоци из других окружења приближе научној публици и јавности у Србији. Циљеви часописа су и чвршће повезивање фолклористике и сродних научних дисциплина, развијање савремених теоријских приступа, подршка теренским истраживањима и објављивању актуелне и архивске грађе. Часопис излази два пута годишње у штампаној и електронској форми, у отвореном приступу (сајт: http://www.folkloristika.org/, http://folkloristics.org/), а издавачи су Удружење фолклориста Србије, Филолошки факултет и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић", каже проф. Петровић, која је међу уредницима Фолклористике.
Досад је објављено пет свезака Фолклористике. Заступљени су домаћи и страни аутори, признати стручњаци и млади истраживачи, а теме су заиста интердисциплинарне, разноврсне и приказују различите теоријске приступе и научне оријентације сарадника ‒ књижевноисторијске и поетичке, етномузиколошке, етнокореолошке, лингвистичке итд.
Скрећемо пажњу на занимљиве тематске свеске посвећене фолклорном пејзажу гробља (ур. Биљана Сикимић) и воденим биковима и воденим кравама у фолклорним традицијама света I и II (ур. Ђурђина Трубарац Матић). Осим научних студија, Фолклористика доноси врло занимљиву фолклорну, етномузиколошку и етнографску грађу не само из Србије и окружења него и из света, затим приказе књига, хронику, библиографије. Свеска која је у припреми ‒ најавила је проф. др Соња Петровић ‒ обележиће два велика јубилеја: 200 година од објављивања Српског рјечника Вука Караџића (ур. Зоја Карановић) и 150 година од рођења великог српског етнолога, фолклористе и балканолога Тихомира Р. Ђорђевића.
