Филм „Доживети Андрића” круна је осмогодишњег школовања ђака Основне школе „Живан Маричић” у Жичи, једном од краљевачких насеља познатом по истоименом средњевековном манастиру. Ова савремена школа оформила је пре 14 година филмску и позоришну продукцију из које годинама уназад излазе филмска остварења чији су аутори, сценаристи, глумци и продуценти – наставници и ученици. С великим ентузијазмом и веома ограниченим буџетом настају образовни филмови који за теме имају елементе из ђачког живота, наставног градива, екологије: „Миленијумска генерација”, „Вредни људи мога краја”, „На извору обновљиве енергије”, „Вековни светлопис”, „Стара жичка свадба”, као и филм о хлебу. Последњим филмским остварењем жички ученици и наставници придружили су се обележавању 130. годишњице рођења нашег великог писца и нобеловца Иве Андрића, који се поклопио с рођенданом школе, 130 година од подизања школске зграде ван манастирског училишта.

– Данашње образовање значајно излази из оквира рада у учионици. Захваљујући муњевитом развоју дигиталних медија. Пред наставницима је велики изазов: научити ученике да технологију ставе у функцију знања, тако да она не буде тек пуки извор забаве и окупирања већег дела ученичког времена, већ могућност да се млади креативно изразе, окупе око добре идеје и створе дело које ће имати уметничку и образовну вредност – каже за „Магазин” Горанка Марковић, професорка разредне наставе у ОШ „Живан Маричић”, захваљујући чијем раду и залагању ђаци успешно реализује иновације усмерене на ученичко филмско стваралаштво у настави.

Амбициозан ученички рад

Филм „Доживети Андрића” је заправо начин на који ученици виде дела славног писца кроз време и простор.

– У филму се они ослањају на елементе из живота писца, представљајући његово детињство у Вишеграду, пут ка даљем школовању, Андрићево револуционарно деловање и стасавање у књижевно-уметничком домену. Временска линија филма изаткана је мотивима из Андрићевих дела, али се значајно просторно ослања на његов животни пут: из мале босанске касабе преко Београда, Граца и Беча, Берлина, пратећи биографске податке о пишчевом дипломатском и академском деловању и значају улоге његових високих државних функција у периоду за време и након Другог светског рата – каже наша саговорница, додајући да је њих 40 учествовало у изради филма.

Амбициозан ученички рад, започет 2023. године, преточен је у трилогију „Мостови”. Филм је сниман на неколико локација. Од Жиче и Краљева, преко Београда до Вишеграда. Радећи на овом филму повезали су многе установе културе у земљи и иностранству које су чувари Андрићевог наслеђа, тако да је неколико кадрова стигло и из Пекинга, где се налази Културни центар „Иво Андрић”.

– За допринос стваралаштву ученика и наставника, у години јубилеја 130. годишњице од рођења славног писца, у марту 2023. године, Задужбина Иве Андрића из Београда наградила је све учеснике филма и позивала на свечани пријем у Београду. Колега и ја седнемо, размислимо, ближи се дан школе, 130. рођендан. Поклапа се с рођењем великог писца. И одлучимо да наставимо снимање. Можда смо били преамбициозни. Не знам. Гурао нас је тај стваралачки жар. Укупни буџет за снимање и монтажу филма био је 120.000 динара, средства од награде. С тим новцем смо платили сниматеља. Када све саберемо, нисмо радили пуну годину, али смо закачили сва четири годишња доба. Не би веровали који је то посао. Ограничени смо били са свиме, осим с радом, вољом и ентузијазмом. Тога имамо на претек – каже кроз осмех наша саговорница.

– Сниматељска екипа пратила је ученике и наставнике у креирању филмских кадрова који су потом преточени у веома озбиљан уметнички и образовни пројекат. У самој задужбини, простору у којем се чувају изворна Андрићева дела, настали су и кадрови другог дела филма. Ученици су посетили и музеј нашег нобеловца. Имали смо ексклузивно право да снимамо у његовој радној соби, упознали смо се с наградама и оригиналним списима који чине вредну заоставштину и наше национално добро непроцењиве вредности. Потом смо обилазили аутентична београдска места на којима је писац радо боравио: хотел „Москву”, Кнез Михаилову улицу и Српску академију наука и уметности. Још истог пролећа, прошле године, снимање филма наставили смо у Вишеграду, малом босанском месту из којег је Андрић и кренуо у велики свет књижевног стваралаштва. На каменом мосту забележени су живописни кадрови који сведоче о пролазности векова и стамености ћуприје која као симбол људске истрајности и умећа стоји ту попут споменика који повезује прошлост и будућност – каже учитељица из Жиче.

Захваљујући Туристичкој организацији Вишеграда, посетили су све значајније локалитете у граду. Тако су настали кадрови испред Андрићеве куће, поглед с прозора ка мосту. Амбијентални снимци најсавременијим камерама и дроновима који прате ток набујале реке Дрине, само су мали део овог уметничког остварења жичких ученика и наставника.

– Да стваралаштво заиста не познаје границе и да се на отпочетом пројекту идеје само нижу, сведочи и учешће нашег прослављеног редитеља Емира Кустурице, који је за потребе овог филма ученицима дао веома инспиративну изјаву о сопственом поимању Андрића као ствараоца уз осврт на значај његових дела. Уз редитељеву сагласност, интервју ће бити саставни део филма – каже с нескривеним поносом Горанка, признајући да је Емир Кустурица дошао у Краљево на промоцију књиге не знајући за школски филм.

Учитељичин капут као фрак

– У Андрићграду ученици у филму представљају своје таленте, па се на мосту млади Андрић сусреће с девојком која пева севдалинке. У филму су коришћене ауторски изведене композиције и песме, снимане студијски како би се постигао најквалитетнији звук – прича нам Горанка Марковић, додајући да су костими које ученици носе део колекције културно-уметничког друштва из Краљева. Значајан део је и из њеног и ормара колега, попут црног капута који је у филму, за сцену доделе Нобелове награде, послужио као фрак. Укључили су наставници у пројекат и своју децу да би видела чиме се родитељи баве када их данима нема код куће, и тако допринела својим учешћем.

– Ово је најкомплекснији филмски пројекат који је настао у школи, још од оснивања школске продукције. Њиме су обележили завршетак школовања мали матуранти који су од првог разреда учествовали у креирању школских филмова са својом учитељицом Горанком Марковић. За осам година интензивног рада на филмском и позоришном стваралаштву у школи, добили смо једну зрелу, талентовану и одговорну генерацију младих људи коју са поносом испраћамо – каже Данило Спасојевић, наставник српског језика и књижевности, аутор сценарија за филм о Андрићу.

Са својим филмским остварењима ова, по речима наших саговорника, сеоска школа учествовала је на више фестивала у земљи и иностранству, доносећи свом Краљеву велики број награда. Осим по питању стваралаштва, аутори филма Данило Спасојевић и Горанка Марковић интензивно раде и на едукацији својих колега широм Србије, реализујући свој акредитовани програм „Како направити образовни филм у настави”.

Филм ће у току лета бити представљен на премијери у Краљеву.

Наставници с поносом истичу да ће и даље наставити да негују и подстичу ученичко филмско стваралаштво, које сведочи о најлепшем времену детињства и младости њихових ученика.

Ђаци из Жиче власници Оскара за филм

Садашњи матуранти школе „Живан Маричић” из Жиче освојили су пре пет година „Просветни Оскар” на Међународном фестивалу школског филма у Штипу у Македонији за образовни филм „Вредни људи мога краја”. Учитељице и ученици, тада трећег разреда основне школе, победили су у конкуренцији 60 филмова и око 2.000 ученика из региона.

– Сценарио и садржај филма деца су сама креирала. У „том послу” су од 2012. године. Те године су почели и сарадњу са Образовном редакцијом РТС-а, са циљем да мобилне телефоне и таблете ставе у функцију знања – наводи учитељица Горанка Марковић.

ПОЛИТИКА