Тог 23. јула 1999. убијени су Милован Јовановић (1969), Јовица Живић (1970), Радован Живић (1967), Андрија Одаловић (1967), Слободан Јанићијевић (1965), Миле Јанићијевић (1957), Новица Јанићијевић (1981), Момчило Јанићијевић (1946), Станимир Декић (1955), Божидар Декић (1947), Саша Цвејић (1973), Љубиша Цвејић (1939), Никола Стојановић (1936) и Миодраг Тепшић (1951).

Седамнаестогодишњи Новица Јанићијевић био је најмлађа жртва.

Побијени су ватреним оружјем, а поједини међу њима су били и измасакрирани тупим предметима.

Пронађени су углавном груписани у круг. Поред комбајна је пронађено 13 жртава, док се четрнаеста налазила на трактору.

Највероватније, жетеоци су нападнути током повратка са пољопривредних радова, пошто су обавили жетву. По тумачењу КФОР-а, дочекани су у заседи.

Седам дана раније житељи села Старо Грацко молили су да им се обезбеди заштита мировних снага које су запоселе Косово и Метохију после Кумановског споразума, у чему нису имали успеха.

Те вечери, око 21.00 пошто се жетеоци нису вратили са радова, из Старог Грацка су упућени позиви њихових ближњих штабу КФОР у Липљану. Пошто су добили несувисле одговоре, одлучују де се упуте директно до Липљана како би тражили помоћ у тамошњој команди мировних снага. Паралелно, један од њих се колима упућује ка простору где су обављани пољопривредни радови код Бујанца, где наилази на трактор на ком лежи тело једне од зртава.

Потом се појавила и патрола КФОР-а, која је пронашла побијене сељане.

Сутрадан је из КФОР-а саопштено да су британски припадници мирових снага у 21.13 сати чули пуцњаву.

Четири особе су, у склопу истраге, два дана после масакра приведене, да би убрзо били пуштени. Наводно је под сумњом и истрагом било седам Албанаца.

Потом, октобра 2007. године, још једно лице је било предмет истраге, Мазљум Битићи из села Велики Алаш. Пуштен је после два месеца, пошто су истражитељи, како је званично саопштено, били суочени с недостатком доказа.

Три године затим, 2010. надлежни тужиоци предали су документацију везану за трагедију мештана Старог Грацка ЕУЛЕКС-у.

Терор над мештанима Старог Грацка, села које је углавном било настањено Србима, није престао, демолирана су чак и обележја страдалима, споменици.

Случај је затворен 2017. године, а починиоци гнусног злочина над жетеоцима из Старог Грацка до данас нису одговарали.

Николић: Београд ће интернационализовати питање одговорности за злочин у Старом Грацку

Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић изјавила је данас да 27 година породице српских жетеоца убијених у Старом Грацку чекају правду и живе између бола и неправде, док међународна заједница која је добила мандат да штити живот сваког човека на АП КиМ окреће главу пред овим свирепим убиством и поручила да ће Београд поново интернационализовати питање одговорности за овај злочин.

Николић је за Танјуг истакла, говорећи о масакру у Старом Грацку 23. јула 1999. године, када је убијено 14 српских жетелаца, а за шта до данас нико није одговарао, да су жетеоци страдали обављајући свакодневне послове на својој земљи и оценила да су убијени само зато што су били Срби и што су желели да остану да живе на својим огњиштима.

Тај масакр се десио само неколико недеља након доласка међународних снага на АП КиМ, подсетила је она и поручила да све док се не пронађу убице овог масакра, масакра у Ливадицама, убиства деце у Гораждевцу, убице 12 људи за време погрома, не може да се прича о мултиетичности и владавини права на АП КиМ.

"На нама Србима и Београду је да увек говоримо и подсећамо међународну званичнике на неправду која је почињена, на ове свирепе злочине и на убиства. На међународној заједници је да коначно више не окреће главу и не проглашава оваква убиства да више за то немају доказа, они су то ставили ад-ацта. Нису српске жртве те које треба да буде стављене ад-ацта, него ми од вас тражимо да нађете убице и да их приведе правди", изјавила је она.

Николић је поручила да породице 14 убијених жетеоца заслужују да виде лице убице тог кобног 23. јула 1999. године, и добију правду за чланове своје породице који су страдали.

На питање да ли је могуће да се питање одговорности за злочин у Старом Грацку поново интернационализује и да се од међународних мисија захтева да објасне шта су током истраге радиле и зашто је случај затворен, Николићева је рекла да ће званични Београд поново интернационализовати питање одговорности за овај злочин, јер је на званичном Београда да инсистира да се за сваки злочин на АП КиМ који није расветљен, поново отвори и да се обнови истрага.

Према њеним речима, некажњени нису остали само починиоци злочина у Старом Грацку, већ и одговорни за друге нападе и убиства Срба на Косову и Метохији.

"Порука Србима на Косову и Метохији, коју они од 1999. године до данас веома добро разумеју, јесте да политичка елита у институцијама такозваног Косова и привременим институцијама у Приштини, уз подршку дела међународне заједнице, покушава да заврши посао који је тада започет. Циљ је био да се убиствима и прогоном, који се настављају и данас, преостали српски народ отера са АП КиМ", оценила је Николић.

Канцеларија за КиМ: Ни после 27 година нема правде за убијене Србе у Старом Грацком

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је данас, поводом 27 година од убиства 14 српских жетелаца у селу Старо Грацко код Липљана, да за овај злочин још нико није одговарао и поручила да ће Србија наставити да инсистира на расветљавању тог случаја и кажњавању одговорних.

У саопштењу се подсећа да је 23. јула 1999. године 14 Срба убијено на њиви док су обављали пољске радове, оцењујући да је реч о "монструозном злочину" који се догодио пред очима међународних снага које, како се наводи, "нису спречиле дивљање терориста и заштитиле наше сународнике, као и у случају многих других убистава Срба".

"Идеологија мржње која је мотивисала терористе да на суров начин окончају животе ових недужних Срба, до данас је нажалост препознатљива у политичкој пракси бројних актера у Приштини, што већ годинама за последицу има систематско обесправљивање српског народа на Косову и Метохији", истиче се у саопштењу.

Канцеларија за КиМ наводи да ни после 27 година починиоци нису приведени правди, као и да је истрага затворена због наводног недостатка доказа.

Како се наводи у саопштењу, држава Србија ће наставити да се са пијететом сећа и одаје пошту страдалима и да тражи да починиоци и налогодавци тог злочина буду пронађени и кажњени.

"Породице и пријатељи убијених српских жетелаца заслужују истину и правду, а расветљавање овог и других злочина над Србима је цивилизацијска и хумана обавеза оних који су данас најодговорнији за стварање политичке и друштвене климе на Косову и Метохији", закључује се у саопштењу.

Канцеларија за Косово и Метохију подсећа да су рафалима на њиви покошени Милован Јовановић (1969), Јовица Живић (1970), Радован Живић (1967), Андрија Одаловић (1967), Слободан Јанићијевић (1965), Миле Јанићијевић (1957), Момчило Јанићијевић (1946), Станимир Декић (1955), Божидар Декић (1947), Саша Цвејић (1973), Љубиша Цвејић (1939), Никола Стојановић (1936), Миодраг Тепшић (1951) и Новица Јанићијевић (1981) који је имао само седамнаест година.

Масакр се догодио увече, после 21.00, у атару села Бујанце, двадесетак километара јужно од Приштине, када су сељани оближњег села Старо Грацко убијени током повратка са пољопривредних радова, пошто је обављена жетва.