24. март 2013.

Навршено је 14 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, у којима је за 78 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.

Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении.

Одлука о агресији на тадашњу СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање” написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току” и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

Агресија која траје

Агресија против Србије траје и данас, она је вишедимензионална, а бомбардовање је било само један од њених садржаја, преносе београдски медији са скупа "Од агресије до сецесије" у организацији Форума за свет равноправних, СУБНОР-а и Клуба генерала и адмирала Србије.

 

Видоје Пантелић, генерал у пензији, апеловао је данас поводом 14 година од агресије НАТО против Србије односно СР Југославије, да влада формира тим међународних правника који ће припремити и обновити тужбу пред Mеђународним судом правде у Хагу због накнаде ратне штете.

-У оквиру предстојећих разговора под окриљем међународне заједнице у Бриселу као посебну тему поставити незаконите приватизације имовине на КиМ. На основу налаза експертских тимова припремити и покренути тужбе пред Међународним сдом правде што не искључује и захтеве српском правосуђу да донесе и оцене законитости досадашње приватизације на КиМ – рекао је Пантелић.

Пантелићев је навео које су правне основе власништва Србије на КиМ, српске процене економског потенцијала, процене капитала по Светској банци и Унмику, податке о досадашњим улагањима Србије у КиМ.

По резолицији 1244 сва имовина и природни ресурси КиМ су правно власништво Србије, али је у пракси овај универзални принцип изигран.

–Имовином на територији  КиМ после агресије новоформирана сецесионистичка власт располаже противзаконито. Уставом РС у члану 58 загарантовано је право на имовину , а у члану 78 дефинисана је државна имовина. Није потребно наглашавати да су Устав и закони РС усклађени са међународним нормама у области својине и права над имовином – рекао је Пантелић и навео низ врло занимљивих података.

Према његвоим речима, најзначајнији ресурс Косова је угаљ – лигнит, око 12 милијарди тона, што су резерве на петом месту у свету. На Косову има олова, цинка и сребра око  34 милиона тона на северу покрајине од укупних 58 милиона на КиМ. Тамо има врло ретких и скупоцених метала као што су бизмут, кадмијум, кобалт, злто, хрома , манган, те високо технолошких едлемената као што су индијум, германијум, талијум и галијум.

-Ови ретки минерали користе се у савремној индустрији високих технологија па су они и главни циљ белосветских компанија – рекао је Пантелић додавши да су на КиМ са својим компанијама већ присутни или су тамо били  Весли Кларк, Медлин Олбрајт, Бернар Кушнер, Кристфер Дел, Џорџ Сорош, Принц од Кента Мајкл, члан британске краљевске куће,  који су бацили око на експлоатацију која може донети 145 милијарди долара.

Унмик је 2004. године саопштио да минералне резерве КиМ вреде 12,5 милијарди евра, али је Унмик, како са жаљењем констатује Пантелић,  постао подстрекач незаконитог деловања на КиМ. Србија је 2012. године поднела захтев Унмику да се изјасни по питању незаконитих приватизација, али никакакв одговор до данас није стигао

Овo  је један од пет захтева које Влада Србије треба да испостави, а које је Пантелић изнео. У свом излагању о eкономским последицама агресије, Пантелић је навео да, првенствено, ни под какавим уловима не би требало одступати од резолуције 1244, те да би требало захтевати отету имовину и да би се тиме требало да бави експертско тело непосредно везано за председника Владе Србије. Пантелић има предлог и за наше преговараче у Бриселу.

Србија и данас плаћа своје дугове на КиМ који износе 1,2 милијарде долара.

-Светска банка је 2009. ослободила Косово а не Србију око 500 милиона долара дуга КиМ. При томе нкава компензација прем Србији за изгубљену добит  или српским предузећима за отплаћни дуг – подсетио је  Пантелић.  До 2013 године обављена је незаконита приватизација 630 српских предузећа, а косовској влади је у касу унето 600 милиона долара.

Узурпирано је милион катастраских честица, а вредност непокретности износи 220 милијарди долара. Домаћинства Срба и неалбанаца  вреде четири милијарде долара.

-Све је продато Албанцима са Косова или из Албаније. Србима до сад није омогућено да купе ни једно предузеће.То су спиноване приватизације,објави се  стечај предузећа, формира неко предузеће под новим именом које се продаје са правом коришћења активе и пасиве предузећа. У тендер је унета чак и продаја  станова избеглих Срба и неалбанаца – рекао је Пантелић и изнео невероватну информацију да је портпарол  Косовске  агенција за приватизацију недавно рекла да тзв. Република Косово поседије права на имовину 172 предузећа чије се фабрике и погони налазе ван Косова, а од тога броја 104 су у Србији.

Осиромашени уранијум убија и данас

Мирјана Анђелковић Лукић је говорила о последицама примене осиромашеног уранијума

-У овим данима подсећања треба оне који су директним учешћем доприменли драмтичном погоршању здравља нас и наше деце, Већина од ових земаља и данас одлуч о нашој судбини и нашем косову и метохији – рекла је Анђелковић Лукић и навела све земље које су учествовале у агресији на Србију при чему је навела и земаље које немају своје армије као што је Луксембург или оне које нису хтеле да НАТО дају своје аеродроме као што је Грчка. Ове наводе исправио је Спасоје Смиљанић, током агресије командант РВ и ПВО.

Од 2002. до 2009. само у централној Србији је оболело 199 хиљада људи.

Стратистика каже да је српска нација веома блесна, а све више брачних парова проблеме са зачећем што је по тврдњи Анђелковић Лукић последица хемисјког и радиоактивног загађења.

-После 2000. године око Лесковца, Сурдулице и Врања појавили су се пужеви голаћи, врло прождрљиви, никад виђени тамо, а који су показао се ендемска врста  са британских остава, Људи су се сетили да су видели како авиони избацују некакве плочице са јајима тих пужева. То је један од дарова „милосрдног анђела“. Један шпанац пилот на авиону Ф 118 је оптужио владе НАТО земаља да су смишљено не грешком него по  плану одредили цивиле за циљеве. Сви ми тамо имали смо да извршавамо шта Американци кажу. Зато су бацани отрови, нервни гасови, хербициди који трују усеве, рекла је Лукић и додала:

-Србија је током бомбардовања претрпела штету од 120 милијади долара а само војска девет милијарди долара. Почели са тристо а завршили са 1200 авиона дневно у бомбардовању.То је био експеримент ин виво, против нас, специјални хемиско-радиолошко-нуклеарни рат са циљем уништавања људи и добара. Наилазили смо на бомбе из 1970, године значи стокове (магацине)  су празнили код нас. Бомбе са осиромашеним ураноом испаљиване су из авиона А 30, тенкови користе ову муницију клибра 105 и 120 мм (ово раде Французи). Приликом експлозије 10 посто се претвара у уран оксид, а 70 посто у аеросол око 5 микрометара и то је оно што је опасно. Ко то удахне остаје му трајно у организму, узменирава ћелије и производи алфа честице које доводе до оболевања .

Она је рекла да су и војници Италије, Немачке и Холандије у саставу Кфора оболели. Што се Косова тиче тамо су Американци своје војнике сместили на најмање загађ територију јер су знали која су места гађана пројектилима са осримомашеним ураном.

До 2001.  године постојао је мониторинг и од 1000 прегледаних 200 су у телу имали осиромашени уран. Мониторинг је после обустављен под изговором да недостаје новца.

-Наши лекари упозоравају да смо по роју оболелих међу првима у европи.Рак масовно коси, 21000 умрло до сада. Стопа смртности расте брже но стопа оболевања. Повећање сстопе смртности од 2,5 посто годиње значи да смо пали на свим поњима борбе против свих облика рака. Пследице ће дуго трајати на нашим просторима уцелој Европи те године била је попвећана радиоактивност али о томе нико није смео ни реч да каже рекла је Анђелковић Лукић. 

Спасоје Смиљанић бивши ком РВ и ПВО је рекао да је свих 14 година наставила вишедимензионална агресија која се у већем делу јавности назива бомбардовање.

- Да ли је то инертност или производ пропаганде починилаца агресије. Ако им је циљ да агресију замагле и оправдају свој злочин учињен против мира у реду, али шта је са српским народом да прихвата језик агресора и агресију не назива агресијом – ушпитао је Смиљанић и објаснио да је бомбардовање само један од  садржаја агресије и да је још мање прихватњиво да се агресија назива интервенцијом.

Брутална агресија НАТО земаља

У здруженој акцији НАТО-а на СРЈ учешстовало је 19 чланица овог савеза, земаља које су тада имале друштвени бруто производ од 3,3 хиљаде милијарди долара, наводи Политика, а њихових 743,8 милиона становника живело је на 22,3 милиона квадратних километара.

Савезна Република Југославија имала је друштвени бруто производ од 3,8 милијарди долара, 11,5 милиона становника и површину од 102.000 квадратних километара.

Деветнаест на једнога, наравно да се и то може (однос бруто друштвеног производа 860,3:1; становништва 67,3:1; површине 228,7:1).

Број жртава, војних и цивилних, које је СР Југославија имала у овом неравноправном рату, до данас није тачно установљен и питање је да ли ће се то икада догодити. Процене су различите, говоре да је током агресије животе изгубило између 2,5 и 3,5 хиљаде људи, мада има и оних који говоре о могућих 10.000 жртава.

За протеклих 14 година нису установљене ни размере материјалне штете, тако да се процене крећу од 30, најчешће око 100 милијарди долара. Има и оних који кажу да штета износи 130 милијарди долара.

Разарања су била систематска, гађани су војни и цивилни циљеви, инфраструктура, постројења електроенегретског система, путне комуникације, мостови, центри телекомуникационе мреже, петрохемијски комбинати, градови и села, болнице, школе и дечија обданишта, избеглички кампови и колоне, склоништа, водени токови, заштићени природни паркови, чак и затвори.

Лет „Милосрдног анђела” над СР Југославијом, над Србијом и Косовом и Метохијом поготово, оставио је за собом застрашујуће, дуготрајне последице, велике људске жртве, огромна разарања, загађену природну средину и отрове чије ће се погубно дејство по здравље и животе људи испољавати у тешко мерљивом периоду у будућности.

„Осуђујемо овај сурови рат, који је вођен без имало поштовања међународног права, уништавајући животе многих људи на директан или индиректан начин. Осуђујемо уништавање инфраструктуре, као и грубо кршење Женевске конвенције. Као страховити ратни злочини нарочито се истичу употреба касетних бомби, бомбардовање хемијске индустрије, где су ослобођене велике количине диоксина, затим употреба осиромашеног уранијума. Рат је једнострано био уперен против Србије, изазвавши даљи економски пад, и у Србији на Косову. НАТО треба да надокнади нанете штете”.

У наведеним речима Биргите Малзан, представнице Савета за мир из Касела у Немачкој, језгровито је изнета оптужница против агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију.

Данас у Србији њене речима многима могу зазвучати као претерано оштре. Поготово због тога што је, захваљујући употреби научно простудираних метода и коришћењу суптилних механизама у обликовању јавног мишљења, од онда до данас у Србији произведено снажно уверење да је Србија не само изгубила рат 1999. него да је за тај рат сама одговорна.

Идентификовање са агресором је чудна и тужна бољка с којом се неко друштво суочава, она отвара пут управљачкој структури да остварује циљеве самог агресора, претварајући се у његовог клијентистичког послушника. Када су у то клијентистичко коло упрегнути медији који немерљиво утичу на обликовање јавног мишљења, друштво које се идентификује са агресором у ствари је захваћено самодеструкцијом, саморазарањем и самозатирањем.

Многе манифестације у јавном животу српског друштва сведоче да је оно суочено с том врстом тешког искушења и да ономад, у марту 1999. године није сасвим грешио Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, када је тврдио:

„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити”.

Здружено у злочин

Здружену агресију на СРЈугославију извршиле су следеће државе, чланице НАТО-а: Белгија, Холандија, Данска, Исланд, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Грчка, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.

Помен жртвама НАТО злочина

У свим храмовима Српске Православне Цркве у Отаџбини и расејању данас је, после свете Литургије служен помен постадалима у НАТО бомбародовању 1999. године. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Саве на Врачару.