10. јул 2010.

Један од највећих научника свих времена, Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. у Смиљану. Министар Божидар Ђелић најавио да ће предложити Влади да 10. јул прогласи даном науке у Србији, а да се потом и УН-у упути инцијатива да се тај датум прогласи и даном науке у свету.
Српски научник и проналазач, несумњиво један од највећих умова у историји Никола Тесла рођен је на данашњи дан, 10. јула 1856. године у селу Смиљан у Лици.
Поводом 154. годишњице његовог рођења Музеј "Николе Тесле" у Београду издао је каталоге најзначајних тематских изложби реализованих у протекле четири године, које су биле посвећене чувеном научнику, на шест це-деова у српској и енглеској верзији.
Данас, на дан рођења овог научника, и у понедељак, 12. јула, сручњаци музеја ће посетиоце провести кроз здање у којем се налази највећа светска збирка докумената о Теслином животу и раду.
Заинтересовани су у прилици да у дигиталној форми разгледају "Теслин чудесни свет електрицитета", Дипломе Николе Тесле", "Књиге из Теслине библиотеке", "Часописи из Теслине личне библиотеке", "Теслина фонтана" и "Тесла у Београду 2. јуна 1892. године", рекао је директор Музеја Владимир Јеленковић.
"Сви патенти и решења Тесле и данас функционишу, без обзира на све техничке иновације које су унете у његове изуме, све је и даље базирано на његовом раду", рекао је Јеленковић.
Он је нагласио да је градоначелник града Филаделфије Мајкл Нутер прогласио 9. и 10. јул Данима Николе Тесле.
На Међународној архивистичкој конференцији, одржаној од 31. јуна до 7. јула у Сеулу, представљена су наша два културна добра која су увршћена у УНЕСКО-ов регистар "Памћење света": лична архива Николе Тесле и Мирослављево јевађеље.
Тесла је највише допринео науци и технолошком прогресу света као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.
Јединица међународног СИ система за магнетну индукцију, по великом научнику, добила је име "тесла". Тесла је конструисао генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као "Теслин трансформатор".
Наизменична струја револуција у електротехници
На предавању под називом "Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје", одржаном, 16. маја 1888. године, Тесла је своје проналаске јавно приказао у Америчком институту електроинжењера, а компанија "Вестингхаус" је одмах откупила првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.
Познати проналазач је са инжењерима те компаније радио на практичној реализацији својих патената. Од 1888. до 1889. године обављане су припреме за изградњу прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему.
Електрана је отворена 15. новембра 1896. године, пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од светских чуда тога доба.
Од 1891. до 1896. године пријављује патенте везане за варнични осцилатор са резонантним трансформатором којим су у његовим истраживањима замењени Херцов осцилатор и Румкорфов индуктор, а уз патенте за осцилаторе, пријављује и многе патенте за пратеће уређаје - прекидаче кола, кондензаторе и слично.
На позив Краљевског института из Лондона 1892. године и Француског друштва за физику 1892. отишао је у Лондон и Париз, где је држао предавања, а током боравка у Европи посетио је и Београд, 2. јуна 1892. године.
Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да поседује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.

Бежично преношење енергије

Почетком 1895. године наставио је истраживања високих фреквенција проучавањем дејства струја на разређене гасове, користећи Ленардове цеви, па је један од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, колена и лакта.
У периоду од 1899. до 1900. године Тесла је боравио у Колорадо Спрингсу, где је изградио лабораторију са емитером снаге 200 килоњутна у којој је усавршио високофреквентни трансформатор, који носи његово име "Теслин трансформатор" или трансформатор без језгра.
Тесла је у експерименталним белешкама из тога периода навео да се кроз Земљу распростиру стационарни таласи и да се та особина може употребити за бежични пренос енергије.
Прошлогодишња, 25. летња универзијада у Београду отворена је паљењем ватре преко варнице из Теслиног трансформатора, чиме су организатори велике светске манифестације одали признање великом научнику који је допринео технолошком развоју читаве планете.
Тесла се у каснијим годинама (1909-1922) бавио проналасцима везаним за машинство: турбинама, пумпама, брзиномерима... Његове пумпе без лопатица данас су у комерцијалној употреби.
Предлог
Министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић најавио је да ће предложити Влади Србије да 10. јул, дан рођења Николе Тесле, прогласи даном науке у Србији, а да се потом Уједињеним нацијама упути инцијатива да се тај датум прогласи и даном науке у свету.
Ђелић је рекао да ће се Србија у 21. веку афирмисати као држава која препознаје значај економије знања, као земља која ће у следеће четири године уложити око 800 милиона евра у научне и технолошке пројекте и око 400 милиона евра за инфраструктуру у домену науке и технологије.
Директор музеја "Никола Тесла" Владимир Јеленковић рекао је да је иницијатива да се датум Теслиног рођења прогласи даном науке прво у Србији, а потом и у свету, покренута 2006. године и да ће то бити највеће признање "генију који је посветлио свет, измислио 20. век и који је био испред свог времена".