16. август 2010.

Одавањем високих државних и војних почасти у Цркви светог Ђорђа на Опленцу у Тополи данас је обележена 89. годишњица смрти краља Петра Првог Карађорђевића. Крај његовог саркофага у северној певници опленачке цркве ловорове венце су положиле делегације Министарства рада и социјалне политике, Војске Србије, општине Тополе и града Крагујевца, изасланици породице Карађорђевић, представници Задужбине краља Петра Првог, Средње школе „Краљ Петар Први" из Тополе и Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Јутрос је у Цркви светог Ђорђа Свету архијерејску литургију са парастосом служио владика шумадијски Јован, уз саслужење свештеника опленачког намесништва и црквеног хора „Опленац".
Краљ Петар је на српски престо дошао 1903. године, после 45 година проведених у изгнанству и након Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге. Његову владавину обележили су највиши степен демократског парламентаризма, убрзани привредни и културни напредак и слобода штампе, уставности и демократије. Током његове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, и под његовим жезлом Србија је постала нека врста Пијемонта, идеал уставног уређења и жариште слободе и напретка.
Но, у том периоду била и тешка времена као Анексиона криза, тзв. Царински рат са Аустроугарском, Балкански и Први светски рат, из којих је Србија, након великих победа на Куманову, Брегалници, Церу, Колубари и Солунском фронту и великих жртава, своју државност унела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Због тога је краљ Петар назван краљем Ослободиоцем, а из поштовања према његовој непосредности и срдачности, народ га је једноставно звао „чика Пера".
Краљ Петар је умро на данашњи дан 1921. године у Београду, а 22. августа је његово тело положено у крипту Цркве светог Ђорђа, коју је подигао као своју задужбину, одакле га је, по завршетку градње маузолеја 1930. године, његов син краљ Александар преместио у главни брод опленачке цркве.

Изгнанство
После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, Петар је живео је у иностранству и завршио француску Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу.
Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је због испољене храбрости одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу.
Под именом Петар Мркоњић у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. године.