Милан Миша Радовановић се двадесет година бавио поштанском историјом Србије у Првом светском рату, иако му је професија везана за техничке науке. За професора машинства и некадашњег декана Машинског факултета област, коју је помно изучавао, сврстана је под ознаку хоби. Али, хоби се временом претворио у истраживање, из којег је настала књига која расветљава део наше, али и европске историје с почетка 20. века.

Радовановић се упустио у још један подухват: истраживање пропагандног рата у којем се нашла Србија од 1914. до 1918. године, али и велике силе, наши тадашњи савезници и непријатељи. Резултат тог подухвата су и две књиге под насловом „Неми сведоци – Велики (пропагандни) рат (1914–1918)”, с пуно илустрација које нас преко плаката, разгледница, поштанских марака... враћају на почетак 20. века.

Психолошка пропаганда

Штампарије, ликовна уметност, стрип, али пре свега технолошки развој допринели су да пропаганда добије истакнуто место у Првом светском рату. То је отворило пут да се утиче на људско мишљење и да се становништво придобија психолошком пропагандом за ратне циљеве.

– У свим земљама владала је јака пропаганда, објављивали су се запаљиви текстови, песме, фотографије, карикатуре, националистички памфлети, саопштења генералштабова била су полепљена по зидовима. Новинари, писци и интелектуалци, илустратори, постали су ратно оружје, као и фотографије с фронта – описује то доба Радовановић, који је стрпљивим радом успео да много материјала нађе и на различитим сајтовима на интернету.

Пропаганда зараћених страна вршила се преко штампаних материјала: мапа, новина, књига, плаката, летака, песама, писама, дописница, разгледница и поштанских марака, али и преко снимљених пропагандних фотографија и филмова.

Већ на почетку рата све зараћене стране су користиле плакате да прикупе што више новца за финансирање куповине и производњу оружја и за снабдевање војске на фронту. У прво време, плакати су били оптимистички, али је током трајања рата оптимизам опадао, нарочито код побеђених земаља.

– Прегледом много плаката уочио сам да се у већини јављају плакати којима се народ позива да помогне држави уписујући ратни зајам, затим позиви да се грађани прикључе војсци, да се штеди и на храни и на сировинама, као и на доприносу жена рату. Има и плаката који позивају на борбу и очување земље – каже наш саговорник.

Посебно је изучавао историјску грађу која се односи на Србију, и као пример издваја текст с плаката „Опстали у Србији” с текстом: „Пошаљите новац за жене и децу/Помоћ Србима, Њујорк, 5. авенија, који датира из периода када су САД биле још неутралне. То је тада био позив да се обезбеди помоћ онима који су остали у Србији после њеног пада.

Као посебно интересантан, па и актуелан у светлу политичких догађаја, професор Радовановић издваја плакат под називом „Дан Косова је српски национални празник” – „KOSOVO DAY /is the/ SERBIAN NATIONAL DAY”. Штампан је у Енглеској, а испод познате слике објављене раније у енглеском недељнику „Панч” (”Punch”) и то под насловом „Херојска Србија” (”HEROIC SERBIA”), где Немац и Аустријанац нападају Србина, претпоставља се да је реч о престолонаследнику Александру, а с леђа се прикрада Бугарин, с ножем у руци.

У уводном делу чланка дати су основни подаци о бици на Косову 1389. године и њеном значају:

„Данас Србија у егзилу није обесхрабрена, и позива вас да се придружите прослави националног дана као залоге победе савезника и енглеско-српског пријатељства”, а у потпису др Елси Инглис, чувена хуманитарка, Шкотланђанка, која је помогла Србији у Првом светском рату.

Проф. Радовановић издваја и посебну групу плаката, који су се односили на положај жена и стање у зараћеним државама. У одсуству мушких чланова породице, жене су преузимале на себе терет очувања породице и обезбеђивање хране. Многе су радиле у фабрикама, у пољопривреди, биле болничарке у рату.

Из пропагандних плаката јасно се уочавају велики напори држава да у рату обезбеде довољно сировина, хране и енергије, а да је то било тешко чак и једној Америци види се из њихових чувених и најчешће приказиваних плаката, на којима је порука „Желим те у америчкој војсци”, где се „ујка Сем” обраћа америчким грађанима упирући прстом у њих.

Разгледнице с фронта

Преко плаката становништво се позивало да одговарајуће сировине и производе скупља и штеди. На једном аустроугарском плакату пише: „Опште сакупљање одеће”, а испод Канцеларија за ратне потребе, на другом аустријском плакату стоји: „Суграђани, сакупљајте празне флаше”, наводи примере Радовановић.

У то време поред новина, књига и плаката, за одржавање веза и комуникацију имале су поштанске карте и разгледнице.

– Разгледнице су важан културни и историјски артефакт. Биле су доступне и јефтине, лако су се могле послати поштом и зато су биле веома популарне у западној Европи. Али, на њима је било свега, креативних садржаја и порука: од хумора до носталгије, од среће до мржње. Оне нису само ухваћени тренутак у рату, оне су биле важне за мотивацију, морал, веровање милиона људи који су се борили на бојиштима и код куће – наводи др Радовановић.

Трн у оку

– На плакатима Србија је била „трн у оку” Аустроугарској и често је приказивана у негативном контексту, посебно или са савезницима. Међутим, савезници нас нису заборавили. Српским војницима, избеглицама у расејању од Грчке па до Сједињених Америчких Држава и Русије, поред војне, медицинске и хуманитарне помоћи, стизала је и ова психолошка помоћ – каже Радовановић.

ПОЛИТИКА