У тој пећини, у ноћи између суботе и недеље, Пресвета Богородица је родила Господа Исуса Христа без бола. Повила Га је у ланене пелене, поклонила Му се и положила Га у јасле. Затим је пришао и праведни Јосиф и поклонио се, а онда су дошли и пастири из поља, упућени од ангела Божјег и поклонили се, чувшианђеле како певају: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.” Стигла су и три мудраца с Истока, вођени чудесном звездом, са даровима: златом, ливаном и измирном, и поклонили Му се као Цару над царевима и даривали Га.

Како народ прославља

Домаћин и укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе, прима се нафора и људи се поздрављају речима: „Христос се роди!”, и отпоздрављају: „Ваистину се роди!”, и тако све од Божића до Богојављења.

Рано пре подне у кућу долази положајник, који подсећа на мудраце који су пратили звезду са истока, и који на Божић и целе године доноси срећу у кућу. Он поздрави дом и укућане, одлази до шпорета, џара ватру и говори: „Колико варница, толико срећица; Колико варница толико парица (новца); Колико варница толико у тору оваца; Колико варница толико прасади и јагањаца; Колико варница, толико гусака и пилади; А највише здравља и весеља; Амин, Боже дај!”

Домаћица послужи положајника вином и дреном и дарује га симболичним поклоном. Касније се сви укућани послуже вином и дреном и ломе чесницу коју је направила домаћица. Она је меси рано ујутро и у тесто ставља новчић, гранчицу бадњака и дрен (у зависности од краја Србије, стављају се различите ствари). Износи се на сто где је постављена божићна трпеза. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем да окади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се „Оче наш”.