Једно од таквих новооснованих места је Јустинијана Прима (Iustiniana Prima; Прва Јустинијана). Чињеница да је била архиепископија је знатно истиче у односу на многобројна места свога доба. Наиме, законом из 535. године (Новела XI), Архиепископија Јустинијана Прима је под своју јуриздикцију добила централнобалканске провинције Дарданију, Другу Македонију, Панонију, Превалис, Прву Мезију, Приобалну Дакију и Средоземну Дакију.
Ипак, тешко је одолети питању зашто је основан нови црквени центар ако на централном Балкану већ постоји више битних античких градова са успостављеном епископском администрацијом, попут Наиса (Ниш у Србији), Сердике (Софија у Бугарској), Скупа (Злокућани у Северној Македонији) и других. Пре него што се одговори на ово комплексно питање, требало би се осврнути на два основнија: кад и где?
Познати касноантички аутор, Прокопије из Цезареје, пише да је Јустинијану Приму основао цар Јустинијан I. Ако је већ поменута Новела XI из 535. године, а Јустинијан I је дошао на престо 527. године, онда се може закључити да је основана у раним годинама његове владавине.
Гледе локације, историјски извори помињу да је Јустинијана Прима новоосновани град у области европских Дарданаца, у близини места Бедеријана, поред места Таурисијум, где је рођен Јустинијан I. Међутим, већ поменута Новела XI наводи Јустинијану Приму у провинцији Средоземној Дакији, која је, најгрубље гледано, била позиционирана између Ниша у Србији, Штипа у Северној Македонији и Сапареве Бање у Бугарској. Дакле, помен области европских Дарданаца при описивању локације Јустинијане Приме се не односи на касноантичку провинцију Дарданију, чији је главни град био у Скупима, већ на историјску област Дарданију, која се налазила на територијама данашње југозападне и јужне Србије, те северне Северне Македоније.
Истраживачи се, након радова Владимира Петковића и Андре Грабара из 1948. године, углавном слажу – уз извесну дозу опреза код појединих аутора због одсуства натписа који би потврдио име града – да се остаци Јустинијане Приме налазе у јужној Србији, на локалитету Царичин град у селу Прекопчелица код Лебана. Тај локалитет се, са краћим прекидима, истражује од 1912. године до данас, а пројекат представља дугогодишњу сарадњу, пре свега између српских и француских институција.
На Царичином граду откривено је велико касноантичко насеље које обухвата више урбанистичких целина – акропољ и неколико подграђа. Град је имао брану, бројне цркве, јавне и стамбене грађевине, тргове и друге објекте, што у потпуности одговара описима Јустинијане Приме у историјским изворима. Поред тога, пронађени су фрагменти бронзане статуе цара Јустинијана I, која је некада доминирала главним тргом. Археолошки слојеви и налази показују да је град подигнут као потпуно ново насеље, без насеобинског континуитета са неким старијим насељем. Поклапање хронологије и материјалних трагова са историјским описима, заједно са присуством статуе цара, камених споменика са његовим монограмима и, најзначајније, оловних печата епископа и архиепископа, снажно потврђују да је Јустинијана Прима била управо у Царичином граду.
Долазимо и до коначног питања, а то је зашто је уопште дошло до оснивања Јустинијане Приме.
Разлози за оснивање новог града били су двојаки: прво, да се обележи царево родно место, и друго, да се успостави нови административни центар за префектуру Илирик (провинције централног Балкана), јер је Солун био превише удаљен за становништво северног Илирика. Поред тога, локација Јустинијане Приме, далеко од главних путева које су користиле освајачке снаге, нудила је релативну безбедност. Међутим, до пресељења административног центра никада није дошло, јер је становништво Солуна одбило промену, сводећи Јустинијану Приму на статус локалног центра. Ипак, упркос томе што префектура није пренета, Јустинијанов град је несумњиво допринео урбанизацији западних делова Средоземне Дакије и одиграо је кључну улогу у јачању црквене организације региона.
Разлози за оснивање независне архиепископије у Јустинијани Прими произилазе из сложених црквених и политичких прилика VI века. У то време, након што је распуштен Солунски викаријат, црква у Илирику дошла је под директну управу Рима. Цар Јустинијан I у почетку није показивао посебан интерес за ове односе, али је касније променио став и одлучио да оснује нову црквену област независну од папске власти. Новелом XI из 535. године основао је Архиепископију Јустинијане Приме, чији је задатак био да обједини хришћанске заједнице у Илирику и ојача царев утицај у региону. Истовремено, овај потез имао је и јасан политички циљ: Јустинијан је желео да ограничи утицај папе и Острогота у Италији, као и да створи модел за сличну организацију у недавно обновљеној афричкој префектури, којом је такође управљао. Планирано је да у Јустинијану Приму буде пресељен и преторијански префект Илирика, како би нова архиепископија добила још већи значај. Међутим, до тога никада није дошло – Солун је задржао административну улогу, иако није изабран за црквени центар због своје удаљености од северних области и због спорова које су солунски епископи водили са осталим црквеним великодостојницима. Тако је Јустинијана Прима постала симбол цареве тежње да уједини државу и цркву под својом контролом, али и сведочанство његовог настојања да осигура верску и политичку стабилност на западним границама царства.
Речи често делују немоћно у односу на снагу доживљаја. Зато је, уместо трошења папира на бескрајне описе Царичиног града – Јустинијане Приме, далеко захвалније упутити се на сам локалитет. Његов положај у природи идеалан је за едукативан излет и кратак бег од градске гужве. Ипак, локалитет није изолован – налази се у близини аутопута Е-75 и лако је доступан сваком путнику.
Михајло Н. Џамтовски
Докторанд из области класичне археологије на Факултету за историјске и културолошке студије Универзитета у Бечу
