08. април 2013.
Председнички кандидат Демократске партије социјалиста и актуелни шеф државе Филип Вујановић прогласио је победу на изборима, наводећи да је освојио 51,3 одсто гласова, а његов против кандидат Миодраг Лекић 48,7. Председнички кандидат црногорске опозиције Миодраг Лекић саопштио је да је он победник избора и затражио од Државне изборне комисије да "буде на висини задатка".
Данашњи председнички избори били су шести од увођења вишестраначког система у Црној Гори, односно други након стицања независности 2006. године.
Грађани Црне Горе гласали су на 1.169 бирачка места, а биралишта су била отворена од седам до 20 сати. Право гласа на изборима имало је 511.405 грађана Црне Горе.
Изборни процес пратиле су посматрачке мисије ОЕБС-а и Парламентарне скупштине Савета Европе.
Лекић не признаје изборну победу Вујановића
Председнички кандидат црногорске опозиције Миодраг Лекић саопштио је да је он победник избора и затражио од Државне изборне комисије да "буде на висини задатка".
"Тражимо до краја легитимност и поручујемо да нећемо признати изборну крађу. Тражимо да се преброји сваки гласачки листић", реаговао је Лекић на раније проглашсену изборну победу од стране кандидата владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) Филипа Вујановића.
Лекић је Вујановићево проглашавање изборне победе назвао "државним ударом" и саопштио да је победио у свим већим градовима у Црној Гори, укључујући и Подгорицу.
Те податке је саопштио на основу 97 одсто обрађених листића, али није навео проценте. Према ранијим проценама резултата избора Лекићевог изборног штаба, он је водио са једним процентом предности у односу на противкандидата из власти.
Лекић је изнео озбиљне сумње у регуларност избора, саопштио да се залаже за легитимност и позвао ДИК да буде "на висини задатка".
Биографија Филипа Вујановића
Кандидат ДПС-а Филип Вујановић, који је прогласио победу на данашњим председничким изборима у Црној Гори, рођен је 1. септембра 1954. године у Београду.
Правни факултет завршио је у Београду где положио и правосудни испит. Од марта 1978. до новембра 1980. године радио је као приправник и стручни сарадник у Првом Општинском јавном тужилаштву у Београду и Окружном јавном тужилаштву у Београду.
У новембру 1980. године почиње да ради у Окружном суду у Титограду као секретар Суда где се налазио до јануара 1981. Потом прелази у адвокатуру, од јануара 1982. до марта 1993. године. У Адвокатску комору Црне Горе уписан је својевремено као најмлађи члан, а 1989. године постао је и председник Коморе.
Вујановић је широј јавности постао познат када је 1992. године одбранио Момира Булатовића по приватној тужби лидера Народне странке Новака Килибарде и новинара „Монитора” Данила Бурзана.
У марту 1993. постаје министар правде Црне Горе и на том месту остаје до маја 1995. године, да би потом маја 1995. постао министар унутрашњих послова Црне Горе и на том месту се налазио до фебруара 1998.
Председник Владе Црне Горе постаје 5.фебруара 1998. године и на том месту налазио се до 5. новембра 2002, да би потом посато председник Скупштине Црне Горе.
За председника Републике Црне Горе изабран је 11. маја 2003.године. На првим председничким изборима после издвајања Црне Горе из Државне зјаднице СЦГ, изабран је 6. априла 2008. године поново за председника Црне Горе.
Ово му је трећи мандат председника, а други од када је Црна Гора прогласила независност.
Ожењен је и има троје деце.