14. новембар 2015.

Поводом деценије веома успешног деловања Хуманитарне организације „Срби за Србе", после свечане академије под трајним мотом "Деца су наша будућност", одржане у Београду, њен председник мр Игор Рашула у разговору за „Спону", указује на основне активности у раду удружења које је преко бројних донатора из читавог света, прикупљеним 1,3 милиона евра директно помогло више од 1.400 породица са око 10.000 деце у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској и Македонији.

На питање - како је водити организацију „Срби за Србе" званично регистровану у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, САД и Канади, са представништвима у Аустралији, Холандији, Великој Британији и Шведској, Рашула вели.

- Свакако да је велика част али и још већа обавеза бити на челу Хуманитарне организације „Срби за Србе". Такође, у свакој држави где имамо регистроване организације имамо председнике, управни одбор и чланство. Генерално, трудимо се сви да те званичне функције које просто морају да постоје између нас оставимо по страни, јер смо ту сви окупљени братски око главног разлога, а то је помоћ српским породицама и угроженој деци који живе на рубу егзистенције.

- У хуманитарним активностима посебно када обилазите Србе ван матице, какав је осећај носите из ратом захваћених подручја, односно средина где рата није било, али је асмилицаија учинила своје, попут оних у Македонији, на пример?

- Када обилазимо српске породице ван граница Србије врло често наилазимо на неверицу људи да је „неко из Београда" дошао баш њих да обиђе и пита како може да им помогне. Рат у Хрватској, Републици Српској и Федерацији БиХ оставио је дубоке тешке последице од којих се нећемо опоравити још у дугом временском периоду.

Поред чињенице да је уништена приватна својина, економска постројења, цркве и манастири, српски народ је на жалост постао народ другог реда који трпи невероватне националне притиске да се трајно исели са својих вековних огњишта. Што се тиче простора Црне Горе и Македоније заједнички проблем за српске породице јесте свакако асимилација, немогућност слободног изражавања националне припадности, стицања образовања на свом матерњем језику, институционална економска подршка, слободно исповедање Православне вере у српским црквама... Ми се трудимо да свим српским породицама, ма где год они живели, помогнемо или се потрудимо да им предложимо где, кад и како могу потражити помоћ од неких других братских и сестринских хуманитарних организација.

- Колико су у том погледу за помоћ свесни Срби у Македонији, има ли донација одавде, на тој вези са матицом, имајући у виду обиље специфичних околности у којима наш народ овде живи?

- Свесност Срба у Македонији свакако да постоји, али он мора да се чува, развија и негује од стране матице и свих њених институција. Из нашег искуства, једине „инситуције" које редовно одржавају контакт са Србима у Македонији су политичке странке које на жалост то користе само за своје ускопартијске потребе и на томе се све завршава. То је на жалост и довољан показатељ свесности Срба у матици.

- Познато је да су уз директну конкретну материјалну помоћ социјално угроженим породицама са више деце, значајне донације у протеклом периоду у више наврата допремене и за народне кухиње, домове здравља, породилишта, болнице, предшколске установе, основне и средње школе и друге институције које брину о деци. Колико су тешке одлуке за „превагу" којој породици помоћи?

- У нашем хуманитарном раду трудимо се да конкретну помоћ допремимо до што већег броја социјално угрожених породица, превасходно узимајући у обзир у каквом се тренутном стању деца налазе и каква им је помоћ неопходна. Договор којим ћемо породицама и када помоћи доносимо заједнички на састанцима које одржавамо са свим члановима организације широм света. Дешава се наравно да неким породицама помогнемо и више пута, као што је било примера и у Македонији, поново у зависности од претходне наше помоћи, потребе породице, али и реалне могућности организације.

- Да ли је у раду олакшавајућа чињеница да сте организовали подручне организације регистроване у Црној Гори, Републици Српској?

- Превасходно помаже нам чињеница да прикупљање донација у тим државама можемо да радимо легално и да помоћ коју испоручујемо породицама и деци буде у складу са локалним законима и прописима о хуманитарној помоћи. Такође, идеја нам је да временом укључимо на хиљаде донатора који ће релативно малим донацијама од по неколико евра сваког месеца прикупљати помоћ за своје сународнике који не могу да обезбеде основне услове за живот своје деце.

- Организација „Срби за Србе" одликована је орденом Светог Саве другог степена за делатну љубав према Српској православној цркви, нарочито исказану доброчинствима према светињама и верном народу на страдалном Косову и Метохији. Шта то признање значи за асоцијацију?

- Наша организација примила је орден Свето Саве другог степена на Видовдан ове године у порти манастира Грачаница на Косову и Метохији. То је засигурно највредније признање које смо добили у нашем хуманитарном раду, поготову имајући у виду да наша организација конкретно не помаже изградњу и обнову цркава и манастира, већ је то награда управо намењена за наш добротоврни рад, за помоћ народу на Косову и Метохији. Орден је велика указана част, али и обавеза да у наредним годинама наставимо још одлучније и вредније да радимо на допремању неопходне помоћи нашем народу широм Балкана.

- Сумирано одакле су у протеклој деценији стизале највеће и најредовније донације и ко су донатори организације „Срби за Србе"?

- Када гледамо статистички у маси донација, највише новца нам стиже из Сједињених Америчких Држава и Канаде, као и економски најразвијених и најснажнијих земаља Европе. Такође, донације које прикупљамо у Србији уопште нису занемарљиве, чак шта, оне чине близу 20 одсто укупних донација. Идеја нам је да у наредним годинама окупимо 10.000 донатора који ће сваког месеца својим малим, али редовним донацијама доприности да се на месечном нивоу прикупи велика количина новца са којим ћемо успети да поред директне помоћи породицама, покрећемо и велике економске пројекте који треба да упосле велики број људи који данас тешко преживљава без посла и сталних прихода.

Милутин Станчић