06. април 2010.

СПОНА:  Екселенцијо, у име КИЦСМ Спона желимо Вам успешан и плодотворан рад на челу дипломатске мисије Србије у Македонији. Већ на старту намеће се и чињеница да сте на дужност стигли у политички веома специфичном тренутку, у клими отежаног међусуседског баласта изазваног признањем независности једнострано проглашене лажне државе Косово од стране званичног Скопља. Како у овом тренутку оцењујете укупне односе двеју држава?

– Захваљујем вам на добродошлици. Тачно је да у овом тренутку у међусобним  односима постоје проблеми који су настали због једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Но, и поред озбиљног неслагања по питању статуса јужне српске покрајине, Република Србија уважава Републику Македонију као свог непосредног суседа са којим има много тога заједничког. Република Србија, као суседна земља, нема никакве аспирације према Републици Македонији. Спремна је да са Македонијом развија најбоље могуће односе у свим областима.

Основни разлози оваквих гледишта леже у чињеници да су то веома блиске и суседне земље. Народни који су деценијама живели заједно, делећи блискост историјских и традиционалних културних и језичких каракетристика. И данас суседи који деле исти простор, исте проблеме, имају исте стратешке циљеве. И хтели-не хтели, имаће заједничку будућност.

Снажан кохезиони фактор свакако је и чињеница да у обема земљама живе делови њихових народа који представљају специфичан мост сарадње. Све то намеће појачану одговорност и обавезе политичара двеју земаља да одржавају континуирани дијалог, решавају отворена питања, стварају повољан амбијент за интензиван развој међусобних односа у свим доменима и тиме доприносе да заједничка будућност обеју држава и народа буде што просперитетнија.

Имајући у виду све оно што нас природно повезује, узајамне интересе и постојеће ресурсе на обема странама, нисмо и не смемо да будемо задовољни актуелним нивоом међусобних односа. Стога предстоји нам интензиван рад на унапређењу билатералних односа у свим доменима, посебно у економији, јер смо уверени да су нам интереси заједнички.

СПОНА:  У оквиру Вашег очито интензивног ангажмана на спознаји политичког миљеа у деловању и странака Срба, сагладевате ли могуће правце плодотворнијег учинка политичких представника дела нашег народа у Македонији?

– Иако сам објективно кратко време на дужности у Скопљу, обавеза ми је и намера да се што подробније упознам са зељом у којој сам амбасадор, са ситуацијом у свим  доменима, а посебно са положајем и проблемима српске заједнице, укључујући и њихово политичко органиизовање и деловање. Не бих желео да дајем исхитрене оцене, али већ прве импресије указују да на овом плану има још много простора за побољшање садашње ситуације и на томе морамо да радимо заједно – надлежне институције Македоније и Србије, укључујући и амбасаду као њен истурени део, политичке партије Срба у Македонији, српске асоцијације, српске интелектуалце, привреднике...

На политичком плану је евидентно да је најутицајнија партија Срба у Македонији ДПСМ, која је коалициони партнер у власти Македоније. Самим  тим, како и сâм назив партије имплицира, она има највеће обавезе и одговорност према српском етничком корпусу који представља у погледу остваривања заштите грађанских и мањинских права Срба, у оквирима македонског законодавства и међународних стандарда у том домену.

СПОНА: У Вашем осетно различитом од досадашњег приступа успостављања правих релација и контаката са невладиним сектором Срба у Македонији, препознаје се охрабрење асоцијацијама које су упркос ранијим резултатима објективно биле остављене у запећку. Колико су по Вама српске асоцијације оспособљене и екипиране за осетнији допринос неким важним задацима у предстојећем периоду, попут припрема за попис становништва у Македонији, превазилажења хроничних проблема одуженим процесом асимилације у области образовања, културе, информисања, очувања духовних корена?

– Ово је питање веома важно за укупан положај и будућност српског етничког корпуса у целини. Срби су лојални грађани Македоније, афирмисани у многим  областима. Уверен сам да заслужују да буду на прави начин репрезентовани и кроз своје асоцијације које ће се бринути о очувању културно-историјског блага наших предака које је заједничка својина свих који живе на овим просторима. То објективно непроцењиво благо је и незаобилазни део светске културне баштине.

Веома сам непријатно изненађен нивоом запуштености на плану образовања. Апсолутно је недопустиво да само српској деци ни за дест година од када је постала уставна обавеза надлежних македонских институција, нису обезбеђена наставна средства на матерњем српском  језику. Проблем је и у недостатку квалитетног наставног кадра за наставу на српском. Оправдања за овакву ситуацију нема ни за кога, посебно не за званичне представнике Срба у македонским државно-политичким структурама као и у бројним српским асоцијацијама, којима је ово управо један од основних разлога постојања и приоритета. То је једно од првих питања које сам званично поставио у мојим  контактима са македонским званичницима на свим нивоима и добио уверавања да ће се ово питање најзад решити.

Актуелна ситуација у погледу српских асоцијација није у складу са потребама Срба, нити са њиховим интелектуалним  и другим потенцијалима. Мора се учинити много више на окупљању свих  око једног стожера – заједничке платформе, која у првом реду подразумева заједнички рад на очувању националног идентитета, језика, културе, као и одржавања и јачања веза са матицом Србијом.

Планирани попис веома је важан за сваког грађанина, посебно за припаднике мањинских заједница, као што су Срби у Македонији. За то је неопходна добра припрема, врло педантно сређени регистри, добро информисање сваког поједнца, и још много тога. На овом плану морамо врло озбиљно и континуирано да радимо сви заједно. То подразумева значајно унапређење оспособљености свих ћелија српских асоцијација, јер у овом погледу нема места за „поправни“.

СПОНА: Колико Срби у Македонији могу да се надају конкретним побољшањима и отклањању сметњи на везама са матицом, на основама новоусвојеног закона о дијаспори и Србима у региону. Шта документ конкретно доноси и каква су Ваша очекивања за реалне домете организовања Скупштине Срба у Македонији ?

– Позната је чињеница да је основано посебно државно тело на чијем је челу председник Србије Борис Тадић које ће се бавити питањем унапређења положаја наши сународника у суседним државама. То довољно говори о значају који Србија поклања судбини Срба у расејању, посебно у суседним  земљама.

Закон о дијаспори и Србима у региону веома је важан документ који не само што додатно потврђује наведено, већ представља и усмеравајући документ у погледу праваца будућег деловања и обавеза државе Србије.

Закон истовремено указује и шта се очекује од српских заједница у суседним  земљама у остваривању ових заједничких циљева, поштујући законодавство држава у којима живе.

СПОНА:  Имајући у виду досадашње сурове чињенице и поразне резултате из периода постепеног губљења праве заштите и очувања српског језика у Македонији, сматрате ли да матица Србија додатно може да пробуди нове импулсе за охрабрење на том пољу увођењем додатне наставе, како би се младе генерације Срба спасиле од све израженије асимилације?

– На сву озбиљност овог проблема на плану очувања српског језика већ сам делимично указао у првом делу разговора. Овакво стање не сме да постане пракса. Учинићемо све да се оно промени.

Амбасада има обавезу да активно делује према надлежним институцијама у земљи и уверавам вас да ће то свакако чинити. Српска деца не смеју бити дискриминисана у односу на децу припадника других етничких заједница у Македонији, нити било где другде. У том контексту озбиљно радимо на изналажењу најпогоднијих могућности да се значајно унапреди квалитет наставе, укључујући ту и ангажовање додатних потенцијала из земље, и свакако да се свим нашим сународницима који то желе омогући изучавање српског језика - једном речју да унапреде досадашњи степен знања матерњег српског језика.

Значајна је и улога КИЦСМ Спона на плану очувања националног идентитета Срба у Македонији. У том смислу је и допринос подизању новоа образовања, односно квалитета знања и међусобног споразумевања на српском  језику, што представља један од кључних сегмената.

СПОНА:  У којој сте мери упознати са суштинским проблемима Срба у Македонији у духовном погледу, будући да се они разликују од оних у другим земљама у окружењу, па и дијаспори уопште. Колико је држава, и поред строгог придржавања уставних оквира секуларности, у могућности да помогне превазилажењу вишедеценијске црквене запуштености дела српског народа остављеног без загарантоване слободе вероисповести упркос формирања Охридске архиепископије СПЦ, коју државна администрација у Скопљу одбија да региструје?

– Ситуација у овом домену је посебно забрињавајућа. Срби у Македонији практично су дискриминисани на верском  плану. То се потврђује и нерегистровањем Православне Охридске архиепископије СПЦ. Срби у Македонији немају верску службу на матерњем језику.

Држава Македонија је дужна да обезбеди Србима све услове за равноправно уживање њихових верских права. Тиме би се, разумљиво, ставила тачка и на одужени такозвани „случај Вранишковски“, који је постао озбиљна државна тема и лајтмотив антисрпске медијске кампање, иако је генеза проблема вишедеценијска и датира још из периода комунистичког режима далеке 1967. године. То опасно подиже температуру и подстиче анимозитете који нису у нашем међудржавном и међунационалном интересу. Посебно не у етничким заједницама у двема земљама. Стога то није начин који води успешном превазилажењу овог проблема.

Овај проблем  већ деценијама оптерећује међусобне односе Србије и Македоније од чега сви имају штете. Највећу штету трпе Срби у Македонији и они су својеврсни заложници тог нерешеног проблема. Обострана спремност да се спор реши, представљала би охрабрујући сигнал и то би требало подстицати на сваки начин.

Србија и њено највише руководство у оквирима својих секуларних овлашћења већ чине, и чиниће и даље, све што могу да се овај проблем што пре превазиђе, али, како то налажу црквени канони.

СПОНА:  Какве су могућности за израженије продубљење формално успостављене културне сарадње између Македоније и Србије, а у оквиру тога и проширења могућности аутентичније заштите културно-историјских добара и драгоцене баштине Срба у овој земљи. Један од пројеката на том плану увођења у плоднију сарадњу у тој области требало је да представља захтев комплетне обнове спомен-комплекса Зебрњак, коме би после толико деценија требало вратити некадашњи изглед и сјај. Но, у садашњим околностима, као да се са припремом за остварење тог пројекта оклева. Који су разлози „тактизирања“?

– Србија и Македонија већ имају споразум о културној сарадњи. Током прошлогодишње посете премијера Николе Груевског Београду, потписан је и програм сарадње за 2009, 2010. и 2011. годину и то је сасвим солидна основа, али неопходно је да се сада приступи утврђивању конкретног садржаја.

Недавни сусрет са министарком културе Македоније Елизабетом Канчевском Милевском био је врло садржајан. Константована је пуна спремност да заједно радимо на остваривању програма.

Познато је колики значај има Зебрњак како за Србију тако и за све Србе. То је симбол страдања српских предака у борби за слободу, правду и незавност. Кости наших предака на Зебрњаку обавезују нас да тај споменик обновимо, бринемо о њему и оставимо га будућим генерацијама.Зебрњак је историјски споменик на тлу Македоније, а то је део и њене баштине. Споменик има и много шири историјски значај што додатно обавезује обе државе. Познато је да је лично председник Србије Борис Тадић ангажован на пројекту реконструкције спомен-обележја Зебрњак, имајући у виду да 2012. бележимо стогодишњицу од славне Кумановске битке.

Проблем обнове споменика на Зберњаку недопустиво дуго је запуштен. Било је иницијатива са наше стране, али се није дошло до тачке када иницијатива прераста у реализацију. Сада смо на путу да то превазиђемо. У сарадњи са надлежним институцијама Македоније у току су подстицајне активности које треба да створе неопходне услове да се стартује са реконструкцијом. Времена је  мало. Пројекат је замашан и не смемо  дозволити да се даље губи време на процедуралним зачкољицама.

Свечано обележавање стогодишњице Кумановске битке Зебрњак мора дочекати обновљен, оживљен, спреман да служи својој историјско едукативној сврси генерацијама које долазе. Искрено се надамо да ће се на Зебрњаку тада окупити званичници и други поклоници свете мисије коју Зебњак и данас симболизује, а то су слобода, мир, сарадња и међусобно уважавање међу људима, народима и државама, истакао је у разговору за сајт „Споне“, амбасадор Србије у Македонији Томислав Ђурин.