26. јануар 2018.

У свечаној сали САНУ у четвртак представљен капитални пројекат "Историја српског богослужења". Владимир С. Костић: Одговори на питања ко смо и шта смо потребнији су нам него раније

Пројекат "Историја српског богослужења" Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду у четвртак је представљен у Свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ), преносе Новости.

Том приликом промовисане су и књиге из ове репрезентативне едиције: "Српска барокна теологија" Владимира Вукашиновића, "Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из XВИ века" Ратка Хрваћанина, као и посебно издање "Литурзи и литурголози Србољуба Убипариповића" Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

- У овом чудном времену изгубљених оваца, али и изгубљених пастира, гласови Српске православне цркве, али и, без намере да правим непристојна поређења, САНУ, треба да доносе истину, разумевање и наду - поздрављајући присутне рекао је академик Владимир С. Костић, председник САНУ. - Стереотипно чујемо савете да треба готово хипнотизерски усредсређено да гледамо у будућност, те да је прошлост само несрећна интрига увелико санкционисана временом. А није тако! Данас је тешко бити пророк, а, чини ми се да су нам у новом поретку конфузије одговори на питања ко смо, шта смо, куда идемо и како да путујемо до свог циља, потребнији него раније.

Историја литургијског живота српске цркве требало би да обухвати целокупну литургијску праксу, као и контекст у којем се она развијала и трајала: храмове у којима се богослужења изводе, ликовне и музичке представе, предмете примењене уметности у литургијској пракси... Академик Гојко Суботић је подсетио присутне на личности у нашој средини које су се посветиле посебној духовној области, која је део нашег наслеђа и идентитета, док је професор Вукашиновић говорио о покретачким мотивима који су довели до пројекта "Историја српског богослужења".

- Идеја о овом пројекту настала је током седмогодишњег рада на "Изворима за историју српске трилогије - Српска трилогија 18. века" - рекао је Вукашиновић. - Схватили смо да је поред објављивања појединих теолошких извора и писања студија које прате њихово појављивање на савременом српском језику, неопходно и њихово шире позиционирање и промишљање о њима. Позивање, објављивање, стручно коментарисање и анализирање споменика и извора српске богослужбене прошлости биће и бива, сигурни смо, с добродошлицом прихваћено и на међународној научној сцени.

У оквиру пројекта предвиђено је и објављивање изворног корпуса најважнијих молитвених текстова коришћених у српској богослужбеној пракси. Циљ пројекта је да се анализом литургичких извора употпуни слика о духовном развоју Срба у прошлости. Претежно молитвени текстови сведоче о емотивном слоју човекове личности, о његовим веровањима, страховима, начинима како доживљава Бога, владара или самог себе.

Суд Свету и Историји

- Многи доживљавају садашње доба као доба велике, можда највеће, кризе коју је човечанство имало - казао је архимандрит др Тихон Ракићевић. - Ипак, већ одавно објављено је решење те кризе. У новозаветном значењу криза означава судску одлуку или пресуду. Догађаји последњих времена представљају суд свету и историји. Радови који се данас представљају, као и они који су најављени у склопу подухвата "Историја српског богослужења", заједно са њиховим примарним изворима гласно изговарају још једну поруку, а она стаје у свега три речи: живела српска култура.