Овим, потресним реченицама, изговореним на једној од минулих комеморација на Гробљу стрељаних, над хумкама невино стрељаних цивила октобра 1941., у најкраћем су сажета осећања Краљевчана који осам и по деценија, са болом и тугом, памте најтрагичнији догађај у историји свог града.
Беживотна тела стрељаних цивила
Пре тачно 85 година, за само неколико октобарских дана, казненом наредбом број 888 генерал-фелдмаршала Вилхелма Кајтела, шефа војне команде Вермахта - „да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 талаца, а за рањеног 50“, немачки војници су у Краљеву ликвидирали више од две хиљада невиних цивила, подсећа у „Вечерњимм новостима“ Горан Ћировић. Уз мештане, стрељане су и бројне избеглице из свих крајева Југославије, а највише из Словеније које су, прогоњене од окупатора, привремено уточиште покушале да (про)нађу у граду на Ибру.
Беживотна тела стрељаних цивила
- Опсежним истраживањима историчара Силвије Крејаковић, утврђено је да је до 20. октобра у Краљеву стрељано најмање 2.190 особа различитог порекла, узраста и занимања. Међу њима су чак 102 особе биле млађе од 18 година, док је највећи број стрељаних био у најплодотворнијем животном и радном добу, између 25 и 45 година старости – прича Немања Трифуновић, историчар кустос Народног музеја у Краљеву.
Немања Трифуновић
Према историјским списима, повод за злочин, био је оружани отпор окупатору започет у околини Краљева крајем јула 1941. и настављен током августа и септембра. Оружани напади партизанско-четничких јединица на 717. дивизију Вермахта изазвале су реакцију немачке команде, најпре хапшењем и вешањем рођака чланова покрета отпора, реквизицијом имовине богатих домаћина и стварањем цивилних логора, а потом и спровођењем одмазде - масовним хапшењима и стрељањем.
Немачки војник крај стрељаних цивила
- По суровим наредбама команде, Немци у Краљеву затварају таоце у велику локомотивску халу у кругу Железничке радионице. Већ 4. октобра затворени су радници из Фабрике авиона, а од 10. октобра и радници Железничке радионице и ложионице. Затим и део професора и ђака овдашње Гимназије и Ратарске школе. Нису поштеђени ни службеници, судије, правници, чиновници трговци, занатлије... Рације су спровођене свуда, на улицама, у кућама, у возовима, на њивама, воћњацима, хапшени су и затварани старци, малолетници и жене – додаје Труфуновић.
Затварање цовила у фабричку халу
Немци су ванредно стање са преким судом увели 15. октобра када су у зору и започела стрељања. Испред митраљеза војника 749. пешадијског пука поменуте 717. дивизије, изведени су прво железничари, потом и сви остали таоци. Знак за почетак зверске егзекуције дао је поручник Алфонс Мациович, пореклом Пољак, а по завршетку рафала, официри су хицима из револвера у смрт слали све оне који су показивали знаке живота.
Колона цивила пред стрељање
- Стрељање се наставило и наредних дана. Из хале су извођене групе од по сто затвореника и тако све до 20. октобра када су из градске болнице пред стрељачки строј доведени сви покретни болесници. Простор на којем је почињен овај стравични злочин потом је засут кречом – каже историчар архивиста Дарко Гучанин, директор Народног музеја у Краљеву.
Дарко Гучанин, директор Народног музеја у Краљеву
Многе краљевачке фамилије су стрељањем угашене, многе су остале без мушких чланова, мајке су остале без синова, деца без очева.
- По казивању оних који су преживли злочин, у Краљеву се није могло наћи довољно црног платна за израду одеће ожалошћених, неутешних, породица и мештана – наглашава Гучанин.
Жртве стрељања
После троипогодишње окупације током које су фашисти починили бројне злочине над невиним становништвом, Краљевчани су први дан слободе дочекали 29. новембра 1944. године. Одмах наредног дана, ослободилачка војска је са народом одала пошту стрељанима 1941. и свим родољубима који су животе дали за слободу.
Хумка стрељаног цивила
Дан сећања
Парастосом и полагањем венаца на Гробљу стрељаних, као и комеморативном седницом Скупштине града, Краљевчани ће данас пригодно обележити Дан сећања - 85. годишњицу фашистичког злочина. Венце на хумке стрељаних, осим њихових потомака, положиће државни званичници, градски челници, представници Војске Србије и МУП, као и делегације борачких и других удружења, суседних и братских градова и општина.
Обележавање годишњице стрељања
Хитлерово наређење
ЗЛОЧИНИ фашистичког окупатора почињени у Краљеву, Крагујевцу и Мачви октобра 1941. иницирани су директним наређењем Адолфа Хитлера упућене генералу Францу Бемеу, главнокомадујућем у Србији, са овлашћењем да се „за целу Србију има створити застрашујући пример који мора најтеже погодити целокупно становништво“.
Гробље стрељаних 1941. у Краљњву
Фото. Историјска збирка Народног музеја у Краљеву и Г. Шљивић
