У време свемоћи бугарске егзархије на простору Вардарске Македоније, само је црква Светог Спаса у Скопљу остала у рукама Срба, у верском смислу оданих Васељенској патријаршији. Срби нису потпали под раскол. То је био једини храм у Скопљу у коме је Србима било допуштено богослужење од 1870-1912. године. Митрополит је био Грк Пајсије.

Храм Светог Спаса, најстарија црква у централном делу Скопља, источно од твђаве Кале. Према стручној литератури и делу записа, подигнута је крајем 17. или почетком 18. века, после пожара 1689. година, када је изгорео већи део града на Вардару.

Црква је после 1945. године претворена у музеј, а у делу конака музеј македонског револуционарај Гоцета Делчева. На платоу испред храма, у саставу садашњег комплекса је камени саркофаг где су 11. октобра 1946. године положене кости Делчева.

Иконостас изузетне уметничке вредности (са мотивима Старог и Новог завета, дуг је 10 а висок шест метара), дело је групе Мијачких мајстора дубореза Петра Филиповског – Гарке и браће Марка и Макариа Фрчковског из села Галичника.  Рађен је од 1819. до 1824. године.

Мајстори су на јужној страни иконостаса представљени - Петре Филиповски како ради план, а Марко и Макарие Фрчковски како држе чекић и длето.

Поред овог, Мијачки мајстори израдили су иконостасе и у Приштини, у храму Светог Николе, (спаљен 2004. године у албанском погрому).  у манастирској цркви у Леснову,  и у Крушеву, (спаљен 1903. од Турака)....

Урадили су и велики крст за цркву Светог Ђорђа у Призрену и иконостас и балдахин Светог Јована Бигорског.

На месту данашње билетарнице - лево од главног улаза у цркву (у којој нема богослужбе, изузев за Спасовдан, када служе свештеници неканонске МПЦ, налази се костурница у којој су похрањени земни остаци сакупљени из гробова око саме цркве.

Садашњи звоник и звоно су дар Краља Александра I Карађорђевића.

Краљ Петар I Ослободилац у Скопљу 1912. по ослобођењу града, испред цркве Светог Спаса

Прво звоно и звоник, према архивским документима, били су на месту данашње спомен костурнице (комбанарије), до самог спајања западног и северног зида подигнути одмах по ослобођењу од Турака, 1912 године.

Тада је првој литургији присуствовао и краљ Петар I Карађорђевић, Ослободилац, када су се у Скопљу први пут чула црквена звона са православног храма, после 1392. године!